Fudbalski stručnjak Nikola Rakojević započeo je karijeru u nikšićkoj Sutjesci. Poslije prestanka aktivnog igranja bio je trener Sutjeske, Rudara, Budućnosti, Zete, Čelika. Jedno vrijeme bio je selektor Omladinske reprezentacije Srbije i Crne Gore. Peco, kako ga najčešće zovu, među prvim je fudbalskim trenerima Crne Gore dobio i PROFI licencu, najveće zvanje UEFA, a doktorirao je i fizičku kulturu.
Kada ste shvatili da će fudbal biti Vaš životni poziv?
Od desete godine shvatio sam da će fudbal biti moja profesija. Cijelu igračku karijeru razmišljao sam da neću napustiti fudbal i da me trenerski poziv zanima jer mi je moja igračka karijera mnogo pomogla da se opredijelim za posao trenera.
U svakoj profesiji postoje odricanja, ali čini se da ih u Vašoj ima najviše (pripreme, / karantini, putovanja). Kako uspijevate da uskladite porodični život i karjeru?
Kada nešto volite onda je porodica spremna da se malo žrtvuje zbog Vas. U tom pogledu nisam imao nikakvih problema i kada neko od sportista kaže da je imao podršku svoje familije i od svojih najbližih to mi djeluje pomalo čudno, zato što se to, valjda, podrazumijeva.
Koliko Vam porodica, supruga i djeca, znače kao podrška, ali i kritičari?
Imam tu sreću da u porodici vrlo malo pričam o svom poslu i mislim da je to dobra stvar. Zbog toga mi je boravak kod kuće, sa najbližima, pravi odmor.
Za Vas kažu da ste pravi profesionalac u svom poslu. Da li je bi o teško i uz koliko rada i truda ste postig i i izgradili „ime”?
Ako se već opredjeljujete za neki posao, onda je logično da taj posao obavljate najbolje što možete. Ako još posao koji obavljate i volite, onda je to prava stvar.
Radim sa istim elanom i voljom kao i kada sam počinjao, prije 22-ije godine. Uvijek sam težio da posao radim na najbolji mogući način, ali sam uvijek želio da budem svoj, da samostalno odlučujem o onom šta radim. Ovo mišljenje nisam promijenio do danas i nema razloga da se sad mijenjam. Mislim da ću ga još dugo raditi.
Uz trenersku karijeru i brojne obaveze, uspjeli ste i da doktorirate fizičku kulturu?
Uspio sam upravo zbog toga što sam želio da proširim svoje znanje, jer stvarno ne želim ni jednog trenutka da ne budem spreman da objasnim igračima šta radimo, zašto radimo i šta razvijamo tim treningom. Normalno, želim i dalje da učim i mislim da je najvažnije u svemu ovom prenijeti svoje znanje onima sa kojima radim.
Šta je lakše: biti trener ili profesor, s obzirom na to da predajete i na fakultetu?
Radio sam oba posla, ali mislim da je posao profesora lakši samim tim što je manje stresan. Ipak, kada jednom uđete u fudbal i u trenerske vode, to vam nekako uđe pod kožu i ne možete bez toga.
Imate li vremena za odmor, relaksaciju? Na koji način se oslobađate stresa?
Ovaj drugi dio pitanja je dobar jer posao kojim se bavim dosta je stresan. Uvijek treba naći vremena za odmor i relaksaciju, što ja postižem ribolovom.
Šta je, po Vama, fudbaler profesionalac?
Profesionalni fudbaler nije nimalo lako zanimanje i ako se odlučite za tako nešto morate biti spremni na velika odricanja za uspješnu karijeru. Mogli bi mnogo da pričamo o tome, ali uvijek kažem igračima da oni sami odlučuju o sebi. Ima ih i stabilnih i labilnih, raspoloženih, neraspoloženih, ljutih, euforičnih, a vi ste tu kao trener da prepoznate kome treba pomoći u određenom momentu a koga posavjetovati da nastavi u istom ritmu.
Sportisti imaju poseban režim ishrane. Možete li nam dati primjer šta bi jedan sportista u toku dana trebalo da unese u organizam?
Doručak: makarone sa povrćem (jedna porcija od 150 g), sok od narandže (jedna čaša od 200 ml).
Užina: jogurt sa 1,8 % masnoće (jedna čaša).
Ručak: paradajz čorba (jedna porcija od 170 g), teleći sote sa pirinčem (jedna porcija od 250 g), salata od cvekle – 80 g, crni hljeb ( dvije šnite – 50 g), puding 100 g. Užina: krofna (1 komad – 75 g).
Večera: kukuruzni kačamak sa sirom (jedna porcija 250 g), jogurt – 1,8 % masnoće ( jedna čaša).
Za sportiste je najbolji odnos ugljenih hidrata, masti i proteina 4 : 1 : 1.
Postoji li nešto što ste željeli, a niste ostvarili do sada?
Normalno je da uvijek postoje takve stvari. Vjerovatno bih mnoge promijenio, ali mislim da bih se i dalje bavio ovim poslom.
Koliko je, po Vama, fizička aktivnost bitna za svakog čovjeka? Upražnjavate li neku?
Svi koji su u prilici trebalo bi da upražnjavaju neku fizičku aktivnost upravo iz jednog prostog razloga, a to je zdravlje. Što se tiče mojih fizičkih aktivnosti, one su uključene u povremeni rad sa igračima.
Vaš savjet za zdrav život?
Bavite se sportom.
Savjet našim čitaocima?
Dobro bi bilo da volite posao kojim se bavite, ako ste se već opredijelili za njega. Pokušajte da uživate u njemu
Dodajte komentar