Danica Krstajić, teniserka

0
567

[heading]NAĐITE VREMENA  I ZA SEBE[/heading]

ktsajicPetrovčanka Danica Krstajić tenisom je počela da se bavi od svoje sedme godine. Prvakinja je Crne Gore u svim tenis­kim kategorijama, a do 16. godine osvojila je Prvenstvo i Finale SRJ u seniorskoj konkurenciji. Peta je na juniorskoj evropskoj listi, 223. u singlu i 155. u dublu na WTA listi. Nastupala je za Repr­ezentaciju Srbije i Crne Gore, a kasnije i Crne Gore. Od 2009. selektorka je Crnogorske ženske reprezentacije, čiji je ujedno i igrač. Poslednje tri godine bavi se trenerskim poslom. Danica je rođena 1. marta 1987, u Baru. Za razgovor o sportu i zdravlju, bila je veoma zanimljiva sagovornica.

 Bijeli sport je, bar u posljednje vrijeme, kod nas postao posebno interesantan. Da li, kada su u pitanju oni koji treniraju pod Vašim nadzorom, uočavate prevagu ljubavi prema sportu, znatiželje ili nečega drugog? Kako se to odražava na uspjeh?

Mogu reći da je popularnosti tenisa u poslednjih nekoliko godina najviše doprinio uspjeh naših igrača Novaka, Ane i Jelene. Kažem naših, jer znamo da su svi porijeklom iz Crne Gore.

Dijete tenisom može da počne da se bavi relativno rano, tako da ne možemo tačno znati da li je u pitanju stvarno ljubav ili znatiželja, jer i sami znamo kako je to kad su djeca u pitanju. Sve bi željeli da probaju. Posle izvjesnog vremena da se primijetiti da li dijete stvarno voli da igra tenis ili je to bio samo jedan od hirova. Da bi se postigao uspjeh, ne samo u tenisu, već u bilo kom sportu, potrebno je uložiti puno vremena i truda, odreći se mnogih stvari životu, i, naravno, svakog jutra se probuditi sa željom da se zacrtani cilj i ostvari.

Šta Vas je motivisalo da počnete da se bavite ovim sportom?  

Kao mala jako sam voljela da gledam tenis na televiziji. Kada sam čula da se u Petrovcu otvara škola tenisa, imala sam veliku želju da počnem da treniram i da i mene jednog dana gledaju na TV-u.

 Da li bi, kada biste morali da se odlučite između toga šta Vam je važnije za dobro odigran meč, radije odabrali da to bude maksimalna fizička spremnost ili psihička stabilnost?

Mi često kažemo da u tenisu moraju da se slože sve kock­ice da bi se postigao uspjeh. Koliko je bitna fizička spremnost, toliko je bitna i psihička. Na svemu tome mora mnogo da se radi. Kao što se rade kondicioni treninzi, isto tako se s vremena na vrijeme odlazi i kod psihologa na razgovore. Analizira se svaki odigrani meč i jako je bitno ne zadržavati u sebi bilo kakvu nervozu, ili ako se loše osjećamo. Odličan psihički trening je i povremeni odlazak na jogu.

Šta za Vas znači imati dobru tenisku tehniku?  

Tehnika je jedan od bitnih segmenata u tenisu. Mogu samo reći Rodžer Federer i sve će vam biti jasno. Za mene je on neprevaziđen što se tiče svih segmenata tenisa.

 Vaš teniski idol?

 Kada sam počela da se bavim tenisom najpopularnija u tadašnje vrijeme bila je Monika Seleš. Njene mečeve sam voljela da gledam, ali moram priznati da mi je ipak Rodžer Federer na prvom mjestu.

 Šta posebno volite da naglasite kada je poučavanje u vezi sa ovim sportom u pitanju?

 Red, rad i disciplina. To naglašavam uvijek.

 Šta je važno imati na umu kada se spremate za meč?

Za svaki meč igrač mora da bude maksimalno skoncen-trisan. Mnogi prije meča analiziraju svog protivnika. Razgovor sa trenerom u većini slučajeva je od velike pomoći.

 Vaš tip ishrane?

Jako mi je bitno da se zdravo hranim. Ne mogu da zamis­lim dan bez vode, voća i povrća. Preferiram da jedem morske plodove i ribu, a volim i rižota. Nisam veliki ljubitelj mesa, mada je ono izvor snage, pogotovo ako se bavite sportom. Za vrijeme dok sam se profesionalno bavila tenisom, mnogo sam jela paste i italijanske specijalitete, jer su oni bili najbolji prije treninga i mečeva. Jedini porok (ako tako mogu da nazovem) su mi kafa i slatkiši. Jako volim da jedem slatko, međutim, znam sebe da kontrolišem, i to je uglavnom u umjerenim količinama.

Imate li preporuku za balansiranje ishrane?

Ja uvijek kažem da čovjek mora da ima jak karakter, ne samo što se ishrane tiče, već uopšte. Ako zacrtate neki cilj, morate da budete spremni da uložite dosta truda da bi se ostvario. Što se ishrane tiče, mislim da treba sve jesti, samo biti umjeren. Ako nešto volimo, ne treba toga da se odreknemo u potpunosti. Orga­nizam sam traži šta mu je potrebno. Mnogo je zdravije jesti više puta u toku dana, nego preskakati obroke ili se prejedati.

 Šta je važno za dobro zdravlje?

Pored zdrave ishrane, za dobro zdravlje je jako bitna i fizička aktivnost, ili bavljenje bilo kojim sportom. Makar to bilo i po pola sata svakog dana. Nažalost, mnogi imaju izgovor kako nemaju vremena, ali ja mislim da svako MORA da nađe bar toliko vremena za sebe i svoje zdravlje.

 Vaš tip rekreacije?

Iako se već par godina profesionalno ne bavim tenisom, ostala sam u sportu, i svoj dan ne mogu da zamislim u kući. Pored treninga sa djecom, često odem i na trčanje ili u zimskom periodu na aerobik. Pošto živim na moru, ljeti svakog jutra odlazim na plivanje. Kada imam vremena volim i dugotrajno pješačenje. Sve u svemu, svaki dan mi je maksimalno iskorišćen.

 Poruka čitaocima MEDICALA.

Moja poruka čitaocima je da nađu vremena za sebe. Da budu fizički aktivni i pokušaju zdravo da se hrane, jer ipak čovjek samo zdrav može normalno da funkcioniše. Zdravlje je ipak na prvom mjestu.

A. Radanović