U CILJU POBOLJŠANJA MEDICINSKE USLUGE

0
118

Mozaik ljekarskih udruženja na 34. EFMA sastanku

U CILJU POBOLJŠANJA MEDICINSKE USLUGE

34 godišnji EFMA sastanak realizovan u Crnoj Gori obilježio je i mozaik prezentacija četiri medicinske organizacije. Evropsko udruženje mladih ljekara[1], Stalni odbor evropskih ljekara[2], kao i dvije nacionalne asocijacije ljekara: Ljekarska komora Crne Gore i Lekarska komora Srbije predstavili su aktuelne prioritete u radu, dali osvrt na stanje u udruženjima i sugestije u vezi sa budućim aktivnostima u cilju poboljšanja zdravstvene situacije.

Mladi ljekari u borbi za optimalan status

Predstavnica Evropskog udruženja mladih ljekara, organizacije ustanovljene davne 1976. godine, Kitty Mohan, podsjetila je na početku svog izlaganja da ova organizacija sa sjedištem u Briselu sada zastupa oko 350.000 mladih ljekara širom Evrope. Ona uključuje 22 punopravne članice udruženja, a bavi se promocijom interesa mlađih ljekara, razmjenom informacija o temama kao što su zdravstveni radnici, uslovi za rad zdravstvenih radnika i radi na unapređenju standarda zdravstvene njege u Evropi. U ključne oblasti angažmana  EJD-a spadaju, kako je objasnila Mohan, slobodno kretanje radnika, postdiplomska obuka, liderstvo u sektoru javnog zdravlja i sl. Evropski projekat mobilnosti mladih, kao i rad na omogućavanju obuke za zdravstvene radnike, samo su još neki od važnih projekata ovog udruženja.  

Sagorijevanje na poslu kao problem u zdravstvu

Fokusirajući se na elemente koji se tiču uslova za rad i dobrobit ljekara, Mohan je skrenula pažnju na problem burnout[3]-a. Podsjetivši da je u maju SZO klasifikovala ovu pojavu  kao profesionalno oboljenje, ona je istakla da je upravo EJD prvi počeo da se bavi ovim pitanjem. −  Burnout varira na nivou od 20 do 60% u zemljama koje su bile predmet istraživanja. Na to utiče niz faktora, broj časova rada, balans između privatnog i radnog života, nedovoljna podrška, mali broj zaposlenih, mala profesionalna autonomija i nedavanje priznanja za rad – objasnila je Mohan.

U cilju prevazilaženja ovog problema ona je naglasila da je neophodno ponuditi rješenje na organizacionom, a ne samo na pojedinačnom nivou. − Ljudi moraju biti otporni. Naši mlađi ljekari moraju pohađati mind-fullness obuku, ali to nije dovoljno. Potrebna su i organizaciona rješenja – navela je predstavnica EJD-a. Ukazujući na prošlogodišnje istraživanje u vezi sa mogućnostima skraćenja radnog vremena, ona je navela da u Turskoj, Italiji i državama Balkana uopšte nije konstatovana ta mogućnost. U nekoliko zemalja postoji pravni okvir, u nekim, kao što je Velika Britanija, postoji mogućnost fleksibilnog radnog vremena, u Irskoj ne postoji okvir, ali je ipak to moguće, u Francuskoj nema adekvatnih propisa, ali postoje izuzeci. U Holandiji, međutim, veliki procenat ljekara obavlja praksu u okviru skraćenog radnog vremena. U većini zemalja to podrazumijeva da oni rade oko 50% radnog vremena. Iskustva iz Austrije pokazuju da to obuhvata oko 12 časova sedmično, a u Belgiji se to odnosi na 70% radnog vremena. Ono što, međutim, predstavlja problem jeste da je mlađim ljekarima teško da prihvate finansijske posljedice takvog rada. Veliki procenat ljekara radi nešto manje od punog radnog vremena, i u većini zemalja  moguće je pauzirati specijalizaciju. U nekim zemljama se to može uraditi samo iz zdravstvenih razloga, trudnoće, bolovanja i sl.

Istraživanja pokazuju da kod specijalizanata iz urgentnih centara postoji visok stepen umora zbog intenziteta i učestalosti broja smjena koje odrađuju. Na osnovu rezultata istraživanja EJD-a, utvrđeno je da 73% zaposlenih u ovom sektoru prijavljuje vrlo intenzivan rad. − Važno je istaći da bilo koja intervencija neće riješiti problem zdravstvenog sistema koji nema dovoljno resursa, nema zaposlenih – istakla je Mohan. S tim u vezi, 2017. pokrenut je pilot-projekat prevazilaženja ovog problema u Velikoj Britaniji, a planirano je da se on proširi i na pedijatriju i na neke druge oblasti medicine. − Smatram da je jako važno da razgovaramo o znacima i simptomima burnout-a i da pokušavamo promijeniti razgovor. Mislim da je važno i razgovarati i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Da počnemo da razgovaramo o tome kako ćemo postaviti standarde ili intervencije da obezbijedimo zdravu radnu kulturu. Mi u EJD-u želimo da se time bavimo i da sarađujemo sa svima vama na takvom jednom nivou – navela je zaključku Kitty Mohan.

[1]  European Young Doctors, EJD

[2] Standing Kommittee of European Doctors / Comité Permanent des Médecins de la C.E.E.; CPME

[3] Sindrom premora, sagorijevanja na poslu