Iako ideja postoji odavno nesrodničko doniranje organa u Crnoj Gori praktično ne postoji jer u registru Ministarstva zdravlja još nema vlasnika donorskih kartica.
I dok je na listi čekanja za transplantaciju organa 76 odraslih i 11 djece, mnogi se s razlogom pitaju koliko smo spremni da pomognemo drugima. Zato je Ministarstvo zdravlja izdvojilo novac kako bi počelo kampanju o važnosti doniranja organa.
Jedna od ideja koju crnogorsko društvo teško prihvata je doniranje organa nakon smrti. Građani se slabo interesuju za davanje saglasnosti za taj postupak, pa trenutno u našoj državi nemamo vlasnika donorskih kartica.
-Ovo je prilika da pozovemo građane da se jave da dobiju svoju donorsku karticu – kaže Sandra Damjanović iz Ministarstva zdravlja.
No, sudeći po odgovorima građana, o tome se mnogo ne razmišlja. Nijesu informisani o donorskim karticama, ali i da jesu, kažu da ne bi zavještali svoje organe.
Dok se građani plaše zloupotreba, iz Ministarstva napominju da podatke o donorima strogo čuvaju.
-Podaci se dostavljaju u koverti s naznakom povjerljivo, čuvaju se u Ministarstvu zdravlja na posebnom računaru koji nije umrežen s ostalima i to je način koji garantuje sigurnost – kaže Damjanović.
Ko želi, ima prema kome biti odgovoran. Trenutno je na listi čekanja za transplantacijuorgana 76 odraslih i 11 djece.
-Na listi čekanja za transplantaciju bubrega su 43 osobe, jetre 20 osoba, pluća 10… što se tiče djece sedmoro čeka za transplantaciju burega i 4 za jetru – kaže Damjanović.
Iz Ministarstva objašnjavaju da je potrebno da 20 odsto građana budu potencijalni donori da bi sistem transplantacije organa bio održiv. Zato se za 2024. priprema kampanja podizanja svijesti o važnosti doniranja organa.
