Nagomilani dugovi za doprinose predstavljali su rizik da značajan broj radnika u zdravstvu iz bh. Entiteta te da Republika Srpska ostane bez zdravstvenog osiguranja. Do toga neće doći nakon što je zdravstvenim ustanovama ostavljena mogućnost dogovora s entitetskim Ministarstvom finansija za odgođeno plaćanje na godinu dana. Kako je potvrđeno za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Fondu zdravstvenog osiguranja (FZO) u ovom bh. entitetu, Vlada RS je ostavila tu mogućnost zdravstvenim ustanovama. Ipak, te sreće nijesu desetine hiljada drugih radnika kojima u RS nijesu uplaćeni doprinosi, te su od 1. avgusta ostali bez zdravstvenog osiguranja. Prema podacima FZO sa kraja juna, njih u RS ima oko 46.000. U RS je zaposleno nešto više od 290.000 osoba, pokazuju podaci entitetskog Zavoda za statistiku.
Ubrzo nakon što se kovid pojavio u Bosni i Hercegovini, u martu 2020. godine, Vlada RS je proglasila vanrednu situaciju. Tokom nje, svi građani RS su imali pravo na zdravstvenu zaštitu, nezavisno od toga da li su osigurani ili ne. Vanredna situacija je ukinuta 19. maja ove godine, nakon čega je veliki broj građana ostao bez zdravstvenog osiguranja – ali je 2. juna Vlada zadužila entitetski Fond zdravstvenog osiguranja da do 31. jula finansira zdravstvenu zaštitu za njih. Nakon što je i taj rok istekao, više od 40.000 ljudi je ostalo bez osnovne zdravstvene zaštite.
Građani kojima nije uplaćeno zdravstveno osiguranje, moraju da plaćaju punu cijenu zdravstvenih usluga, uključujući tu i ljekove koji se inače izdaju na recept. Cijene usluga se kreću od nekoliko eura za davanje injekcije ili previjanje, do nekoliko hiljada za složenije operativne zahvate.
U pisanom odgovoru za RSE, FZO RS upozorava da su njima doprinosi gotovo jedini izvor prihoda.
-Neplaćanjem doprinosa ne uskraćuju se samo radnici za prava iz zdravstvenog osiguranja, već se dovodi u pitanje kompletan zdravstveni sistem i funkcionisanje svih zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj – navode iz FZO.
U odgovoru iz Republičkog javnog tužilaštva RS, za RSE je rečeno da nemaju evidenciju o predmetima koji se odnose na neplaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Utaja poreza i doprinosa je krivično djelo prema entitetskom Krivičnom zakoniku, te predviđa zatvorske kazne od dvije do 20 godina. Prema podacima Poreske uprave RS sa kraja maja, među deset najvećih dužnika za poreze i doprinose se nalazi sedam javnih zdravstvenih ustanova.
Evropa
Dodajte komentar