Hrvati su najdeblja nacija u Evropi. Statistika istraživanja pokazala je da 64 odsto građana ne vjeruje deklaracijama proizvoda ili ih uopšte ne čita. Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja Službe za promovisanje zdravlja Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.
Štaviše, istraživanja pokazuju da problem sa gojaznošću počinje u djetinjstvu jer se ne usvajaju zdrave navike u ishrani. Glavni faktor ovakvih rezultata je ubrzan tempo života, izloženost stresu, u kojem Hrvati smatraju da nema dovoljno vremena za uravnoteženu ishranu.
S druge strane, jedan od najrasprostranjenijih stereotipa je da je zdrava ishrana preskupa i nedostižna. Pozitivan uticaj tehnologije na ishranu.
S obzirom na statistiku, ne čudi što je tema uravnotežene ishrane česta u javnosti, pa mnogi nutricionisti i stručnjaci sugerišu da rješenje i put do zdravlja ne leži u ishrani, već u unosu namirnica koje su bogate hranljivim sastojcima.
Iako zvuči jednostavno, koncept uravnotežene ishrane je često pogrešno shvaćen, pa se postavlja pitanje šta to uopšte znači.
Hrvatski zavod za javno zdravstvo izdao je niz preporuka koje ukratko objašnjavaju da uravnotežena ishrana podrazumijeva dovoljan unos žitarica, voća i povrća, mlijeka i mesa, kao i jaja i mahunarki.
Svakog dana treba da obogatite tanjir ovim namirnicama uz dovoljnu hidrataciju organizma, odnosno predlaže se minimalno osam čaša vode dnevno.
Tehnologija koja je sada široko rasprostranjena i dostupna na pametnim telefonima omogućava potrošačima da unaprijed planiraju ishranu, što je prvi korak ka zdravlju.
Kvalitetan izbor prehrambenih proizvoda nikada nije bio dostupniji, a izbor raznovrsniji.
Index.hr
Add comment