Milijarder Ilon Mask kaže da je njegova kompanija Neuralink prvi put uspješno ugradila jedan od svojih bežičnih moždanih čipova u čovjeka.
Prvi rezultati su otkrili obećavajuće neuronske šiljke ili nervne impulse i da je zdravstveno stanje pacijenta dobro, rekao je Mask, koji je i vlasnik društvene mreže Iks i tehnološke kompanije Tesla, kao i svemirske agencije Starlink.
Cilj kompanije je, kaže, da poveže ljudske mozgove sa računarima i da želi da pomogne u rješavanju složenih neuroloških stanja.
Druge konkurentske kompanije su već ugradile slične uređaje.
BBC je zatražio komentar od Neuralinka i američkog zdravstvenog regulatora, Uprave za hranu i ljekove (FDA). FDA je u maju dala dozvolu Maskovoj kompaniji da testira čip na ljudima.
-Bilo je to zeleno svijetlo za početak šestogodišnje studije tokom koje se robot koristi da hirurški postavlja 64 fleksibilne niti, tanje od ljudske kose, na dio mozga koji kontroliše „namjeru pokreta”, navodi se u saopštenju Neuralinka.
Kompanija kaže da ove niti omogućavaju njenom eksperimentalnom implantatu – koja radi na bateriju na bežično punjenje – da snima i bežično prenosi moždane signale u aplikaciju koja dekodira kako osoba namjerava da se kreće.
Mask je na Iksu napisao da će se Neuralinkov prvi proizvod zvati Telepatija.
Telepatija bi, kako je rekao, omogućila vlasnicima da samo mislima kontrolišu mobilne telefone ili računare, a preko njih i skoro bilo koji drugi uređaj.
-Prvi korisnici će biti oni koji nemaju udove. Zamislite da je Stiven Hoking mogao da radi brže od brzog daktilografa ili aukcionara. To je cilj – rekao je Mask, aludirajući na pokojnog britanskog naučnika koji je imao bolest motoričkih neurona.
Neuralink ima oštru konkurenciju u drugim kompanijama, od kojih pojedine u ovom polju imaju iskustvo od dvije decenije. Blackrock Neurotech iz američke države Juta još 2004. godine je ugradio prvi od mnogih interfejsa između mozga i računara. Precision Neuroscience, koju je formirao suosnivač Neuralinka, takođe želi da, kako kažu, pomognu ljudima sa paralizom. A njegov implantat podseća na veoma tanak komad trake nalazi se na površini mozga te može da se ugradi preko „kranijalnog mikro-proreza”, što je, kako kaže, mnogo jednostavnija procedura.
Postojeći uređaji su dali rezultate. U dvije odvojene nedavne američke naučne studije, implantati su korišćeni za praćenje moždane aktivnosti kada je osoba pokušala da govori, što je potom moglo da se dekodira kako bi im pomoglo u komunikaciji.
BBC