“Prije 20 godina nisam ništa očekivao u životu. Ima 18 ili 19 godina kako ne koristim ništa. Tada nisam imao nikakva očekivanja od života, imao sam duboko u sebi jedan vapaj da se nešto promjeni. Jer došao sam do tačke kada ne ide. Ni kad koristiš droge – ne predstavlja ti to ništa značajno. Koristiš to iz nekog suštog moranja. Bukvalno si rob”, počinje svoju priču Aleksandar Žugić iz udruženja “Izlazak” koje pruža šansu zavisnicima od droge.
Kada se okrenem, ne mogu ništa drugo da kažem osim da se zahvalim Bogu za ovo danas, što imam suprugu, troje djece, neki smislen život, naglašava Žugić u emisiji Da sam ja neko.
Marko Mandić ima sada 33 godine, a počeo je s drogom u prvom, drugom razredu srednje škole. „Tražio sam društvo koje se izdvajalo po nečemu. To je krenulo sa 14, 15 godina, a do svoje 20. godine sam prošao sve i postao heroinski zavisnik… Sa 20 godina sam otišao u jedan centar na rehabilitaciju“, navodi Mandić.
Kaže da je za to vrijeme napravio i neka nedjela, zbog kojih je bio u zatvoru. Poslije toga je pristupio udruženju Izlazak, koje ga je poslalo na rehabilitaciju.
I on je danas otac dvoje djece. Na pitanje šta je za njega život, kaže: „Život je ono što se meni danas pruža i ono što danas živim. Kad sam izašao iz zatvora sa željom da ne živim više tako – sa 20 godina ja sam tek počeo da živim. Sa normalnim ljudima. Ja nisam znao normalno da živim„.
Žugić kaže da je viđao ljude sa pedeset godina da su ušli u droge, a da zna za dječaka od 15 godina na metadonskom održavanju u zdravstvenoj ustanovi.
Navodi da se danas propagira da marihuana nije štetna, i da s „takvim narativom i nametanjem takve priče – to postaje normalno“. „Ne radi se o tom džointu koji ćeš da popušiš, nego o tome da je to u najvećem procentu ta „ulazna“ droga, sa kojom se kreće i ulazi u problem zavisnosti i u sve ono što ide sa njom“, naveo je.
Dodaje su droge danas djeci dostupnije, da ima tu pomoći velike društvenih mreža.
Kako kaže, među onima koji im se javljaju 51 ili 52 odsto su zapravo roditelji djece zavisnika.
„Imamo razne vrste droga, najzastupljenija droga su amfetamini – jeftina je, lako dostupna, i ne ostavlja odmah toliko velike posljedice kao heroin i zato je atraktivna mladima. Ali dugoročno će se efekti vidjeti za četiri, pet godina. Ima stvari o kojima se ne priča. Imamo veliku zloupotrebu suptitucione terapije“, dodaje.
Žugić kaže da i dalje umiru ljudi od droge.
Svako ko zatraži pomoć, ima otvorena vrata u organizaciji „Izlazak“. Nije im lako da se finansiraju. „Postaje sve teže, uspjevamo nešto da zaradimo – ali nije dovoljno“, navodi Žugić. Prikupljaju polovni nameštaj i prodaju ga. U sklopu njihovih aktivnosti je i briga o licima bez krova nad glavom – omogućavaju im da dolaze u posjete na jedno mjesto Zemunu, gdje ih neko sasluša, druži se sa njima jednom nedjeljno.
Ne radi se da brineš samo o svom životu, već da si pozvan da daš nešto više od sebe, zaključuje Žugić.
N1 SRB
