Maligna oboljenja variraju u karakteristikama i toku bolesti od osobe do osobe, pa se istraživači fokusiraju na načine individualizacije liječenja. Značajan napredak je pojava personalizovane vakcine protiv raka, posebno prilagođene jedinstvenom profilu bolesti svakog pacijenta.
Za razliku od tradicionalnih vakcina koje spriječavaju infekciju, personalizovane vakcine protiv raka, koje se nazivaju i neoantigenske vakcine, koriste se kod ljudi kojima je već dijagnostikovan rak.
Vakcine djeluju tako što ciljaju proteine na tumor koji se zove neoantigeni. Ovi proteini, koji se javljaju samo u ćelijama raka, rezultat su genetskih mutacija i jedinstveni su za određenog pacijenta.
– Neoantigeni su izvedeni iz tumor-specifičnih mutacija. Sigurni smo da su oni specifični za tumor i pravimo vakcinu koja je prilično specifična – rekao je dr Toni Čueri, onkolog sa Instituta za rak Dana-Farber u Bostonu koji je uključen u kreiranje personalizovanih vakcina za karcinom bubrežnih ćelija.
Naučnici se oslanjaju na sekvenciranje genoma, proces koji ispituje komponente ljudskih ćelija kao što su DNK i RNK koje se podvrgavaju promjenama kada neko ima rak. Ova analiza omogućava istraživačima da koriste dio tumora ili uzorak krvi kako bi dobili informacije o osnovnim biološkim procesima koji uzrokuju rak.
Ovo precizno određivanje olakšava naučnicima da stvore vakcinu koji cilja na oštećene ćelije, izbegavajući da šteti zdravim ćelijama, što je problem koji se često vidi kod tradicionalnih tretmana raka kao što su hemoterapija i zračenje.
Dok naučna zajednica radi na vakcinama protiv raka više od pet decenija, tek nedavno istraživana su se okrenula ka preciznom ciljanju tumorskih ćelija.
Doktor Čueri bjašnjava da su sada potrebne nedjelje za stvaranje vakcine, a ne mjeseci, zahvaljujući napretku u sekvenciranju. Troškovi sekvenciranja takođe opadaju, rekao je on, što bi trebalo da olakša proizvodnju vakcina u većem obimu.
Sve personalizovane vakcine protiv raka su dizajnirane da obezbjede prilagođeni tok liječenja, ali ne rade sve na istim platformama. Neke vakcine su zasnovane na proteinima, kao što su vakcine zasnovane na peptidima ili epitopima, dok su druge zasnovane na ćelijama, virusima ili se oslanjaju na RNK tehnologiju.
Prema dr Čueriju, postoje prednosti i mane za svaki tip platforme za vakcinu:
- Vakcine zasnovane na ćelijama imaju veliku verovatnoću da izazovu odgovor imunog sistema, ali su skupe i teške za proizvodnju.
- Vakcine zasnovane na proteinima i peptidima se lakše proizvode i imaju nisku toksičnost, ali su prilično skupe.
- Vakcine zasnovane na virusima su jednostavne za proizvodnju, ali imaju potencijal da ostave pacijenta ranjivim na infekciju.
- Vakcine zasnovane na RNK nude laku isporuku više antigena, ali je manje vjerovatno da će dobiti odgovor imunog sistema. Pored toga, zahtjevaju posebno zamrznuto skladištenje.
Iako su personalizovane neoantigenske vakcine obećavajući razvoj u liječenju pacijenata sa različitim vrstama karcinoma, važno je napomenuti da one neće zamjeniti tradicionalne tretmane raka.
– Vakcina je samo jedno sredstvo u arsenalu – rekao je dr Siking Fu, profesor na Odeljenju za istraživačku terapiju raka u Centru za rak MD Anderson u Hjustonu.
Trenutno je odobrena samo jedna vakcina
Trenutno je samo jedna personalizovana vakcina protiv raka odobrena od strane Uprave za hranu i lijekove (FDA) za upotrebu u Sjedinjenim Državama: za rak prostate. Konkretno, ova ćelijska vakcina je dizajnirana za upotrebu kod pacijenata sa metastaziranim karcinomom prostate koji imaju malo simptoma i čiji rak nije reagovao na terapije za snižavanje testosterona.
Verywellhealth.com / Zdravlje.Kurir.rs
