Koncept pod nazivom „Skinerov zakon“, nazvan po američkom bihevioralnom psihologu B. F. Skineru, ukazuje da možemo da manipulišemo svojom motivacijom tako što činimo bol neobavljanja zadatka većim od bola njegovog obavljanja – ili činimo da zadovoljstvo urađenim bude veće od zadovoljstva neizvršavanja zadatka.
Godine 1780, pogrbljen nad stolom u svom domu u Londonu, Džeremi Bentam (britanski filozof, reformator pravnog sistema i osnivač utilitarizma) napisao je prve redove prvog poglavlja jednog od svojih najpoznatijih djela – An Introduction to the Principles of Morals and Legislation.
Pisalo je: „Priroda je stavila čovječanstvo pod upravu dva suverena gospodara: bola i zadovoljstva. Na njima je samo da ukažu šta treba da radimo, kao i da odrede šta ćemo da radimo.”
Britanski filozof je izgradio čitavu filozofiju oko ove ideje – da smo svi motivisani zadovoljstvom i bolom. Srećom po njega, s njim se slažu skoro sve današnje društvene nauke. Ljudi su hedonistička vrsta koja traži sreću i koja se plaši čudovišta svijeta koja nanose bol. Kada se sve sabere i oduzme možemo se svesti na jednostavne mehanizme guranja i povlačenja šargarepe i štapa.
Nakon što prevaziđemo ponižavajuću i demorališuću jednostavnost ovog postulata, možemo da naučimo nekoliko vrijednih lekcija. Možemo da igramo na sopstvene mehanizme i da manipulišemo našim gospodarima. Sve to ima veze sa nečim što je pisac Džordž Mek nazvao „Skinerov zakon“.
Profesorka Kejti Milkman, bihevioralni psiholog, predavač na Univerzitetu u Pensilvaniji i autorka knjige Kako se promijeniti: Nauka kako doći odatle gdje ste tamo gdje želite da budete (How to Change: The Science of Getting from Where You Are to Where You Want to Be) u intervjuu za poral Big tink, objašnjava kako da savladamo ovaj kod za pokretanje motivacije.
Kako se obavezati na izvršenje zadatka
Po Džordžu Meku, Skinerov zakon glasi da kada odugovlačite ili kada vam je teško da obavite zadatak, imate dva izbora: ili „ da učinite bol što ga ne radite većim od bola kada ga radite“ ili „učinite zadovoljstvo izvršavanja većim od zadovoljstva nečinjenja.”
Pošto znamo da nas motivišu samo dvije stvari, možemo da iskoristimo naše više, racionalne sposobnosti da tu činjenicu preokrenemo u svoju korist. Ovaj „zakon“ je nazvan po B. F. Skineru, američkom bihevioralnom psihologu koji je razvio ideju operantnog uslovljavanja svojim eksperimentima na pacovima i golubovima. Skinerov glavni argument je bio da ljudska bića mogu, baš kao i pacovi, biti uslovljena da se ponašaju na određeni način kada im se daju ispravni podsticaji bola i potkrepljenja.
Trik je, dakle, da sebi odredite nagrade za zadovoljstvo ili bolne kazne za obavljanje (ili neobavljanje) određenog zadatka. U suštini, postoje dva načina da se motivišete: intrinzično ili ekstrinzično.
Unutrašnja motivacija je kada želite da uradite nešto iz nekog inherentnog nagona ili želje. Možda samo želite da jedete picu. Ekstrinzična motivacija je, međutim, kada uradite nešto za neku buduću korist ili nagradu (ili da biste izbjegli kaznu). Dakle, ne jedem picu jer želim da sačuvam liniju za ljetovanje. Genije iza Skinerovog zakona je u tome što naš najmoćniji unutrašnji motivator (zadovoljstvo) pretvaramo u ekstrinzičnu nagradu.
Ljudi mogu da budu uslovljeni da se ponašaju na određeni način
Profesorka Milkman navodi da se ove vrste tehnika u literaturi o biheviorističkoj psihologiji nazivaju alatima obavezivanja. „To je sredstvo za samomotivisanje“, kaže Milkmanova. „To je kada se odlučite za ekstrinzični sistema nagrađivanja.“
Navodi studiju u kojoj je rađeno sa pušačima koji žele da ostave cigarete. Podijeljeni su u dvije grupe, od kojih svaka dobila „standardne proizvode za odvikavanje od pušenja“, ali jednoj grupi je takođe rečeno „da će izgubiti novac ako padnu na testu urina na nikotin za šest mjeseci.“ Otkrili su da je u ovoj grupa stopa odustajanja bila viša za oko 30 odsto.
Najjači gospodar
Znamo, dakle, da ako želimo da uspijemo u bilo kom zadatku, moramo da postavimo ubjedljive instrumente obavezivanja koji će nas držati na pravom putu ili povećati ulog. Sljedeće pitanje je: Kako možemo da napravimo najbolju strategiju? Da li je bolje da sebi obećamo zadovoljstvo ili da zaprijetimo bolom?
Ispostavilo se da je bol daleko jači motivator. „Danijel Kaneman je 2002. dobio Nobelovu nagradu za teoriju pod nazivom ‘Teorija prospekta’. On i Amos Tverski su pokazali da smatramo da bol više motiviše nego ekvivalentno zadovoljstvo. Na primjer, ako izgubite 20 dolara, više ste uznemireni, nego što ste srećni ako nađete 20 dolara. Bol je jači od zadovoljstva“, napominje profesorka.
Uzimajući u obzir sve ovo, profesorka Milkman predlaže tri praktična savjeta:
Opkladite se: Pronađite prijatelja ili člana porodice i kladite se u neku sumu novca ili neku stvar koju cijenite da ćete uraditi određenu stvar. „U redu, tata“, mogli biste reći, „ako do rođendana ne popravim ocjene, možeš da mi uzmeš Plej stejšn 5.“ Najbolje bi bilo da stavite „opkladu“ na neku vrstu posredničke lokacije tako da ne možete da odustanete od posla i ako izgubite. Ova vrsta obavezivanja funkcioniše samo ako ne možete da izbjegnete obavezu.
Društvena odgovornost: Recite svima da pokušavate nešto da uradite. Recite im svoj cilj i rok. Obavještavajte ljude o svom napretku. Ovo ima dvije svrhe: da predstavi šargarepu i štap. Šargarepa je da dobijete pohvale, podršku i savjete od najbližih rođaka. Štap je da ćete se možda postidjeti ili obrukati ako ne uspijete.
Izbjegavajte dosadu: Lako je pretpostaviti da je dosada neko srednje, neutralno stanje, negdje između zadovoljstva i bola – u stvari samo odsustvo oba. Ali kako kaže profesorka Milkman: „Postoji istraživanje koje pokazuje fundamentalnu nesklonost dosadi. Dosada je bolna.“
U 2016, jedna studija je pokazala da kada se ispitanicima pusti dugačak, monoton i dosadan insert iz filma, radije bi voljeli da budu nečim šokirani nego da im bude dosadno.
Dakle, kao opšte pravilo, pokušajte da budete zauzeti. Đavo pravi posao besposlenim rukama – ljudi kojima je dosadno rade gluposti.
RTS
