Istraživači su identifikovali niz krvnih markera koji odaju prisustvo Parkinsonove bolesti do sedam godina pre nego što se većina simptoma pojavi. Ako se nalazi iz ove male studije mogu ponoviti u većim populacijama, mogao bi se razviti jednostavan test krvi kako bi se identifikovali oni koji su u opasnosti.
Sa oko 10 miliona ljudi širom sveta pogođenih Parkinsonovom bolešću, postoji hitna potreba za razvojem boljih tretmana i preventivnih strategija. Jedan od razloga zašto je ovo predstavljalo izazov je naša nesposobnost da identifikujemo ljude u riziku od Parkinsonove bolesti dovoljno rano da isprobamo strategije ublažavanja.
Gubi se oko 60% ćelija koje proizvode dopamin
Biohemičarka sa Univerzitetskog koledža u Londonu Jenni Hallkvist i kolege, koristile su modele mašinskog učenja da pronađu osam proteina u našoj krvi koji se menjaju kako Parkinsonova bolest napreduje.
U vreme kada je prosečnoj osobi dijagnostikovana Parkinsonova bolest, ona je već izgubila više od 60 odsto ćelija koje proizvode dopamin u delu mozga poznatom kao supstancija nigra.
Međutim, pre nego što ova nervna degeneracija počne da izaziva fizičke simptome, postoji premotorna faza sa suptilnijim uticajima. To uključuje poremećaje raspoloženja i poremećaje spavanja, koji se nazivaju REM (brzo kretanje očiju) poremećaj ponašanja u snu.
Identifikovano 23 potencijalna važna biomarkera
Upoređujući krv 99 osoba sa nedavno dijagnostikovanom Parkinsonovom bolešću, 72 osobe sa poremećajem ponašanja u REM spavanju i 26 zdravih kontrola, istraživači su identifikovali 23 potencijalna biomarkera.
Zatim su ove kandidate suzili na najpouzdaniju kombinaciju krvnih markera uz pomoć modela mašinskog učenja. Kombinovano, dobijenih osam biomarkera omogućilo je istraživačima da predvide koji će pacijenti sa poremećajima ponašanja u REM fazi spavanja razviti Parkinsonovu bolest sa skoro 80 procenata preciznosti – mnogo pre nego što su počeli da imaju vidljive fizičke simptome.
Biomarkeri koje su identifikovali istraživači su proteini uključeni u zapaljenje, zgrušavanje krvi i biohemijske puteve razvoja ćelija. Neki od njih su se povećali zajedno sa ozbiljnošću simptoma i smanjenim kognitivnim performansama.
Pristup dijagnozi za veći boj ljudi
Dva biomarkera, HSPA5 i HSPA1L, signaliziraju da je ćelijski organ koji proizvodi protein koji se zove endoplazmatski retikulum u stresnom stanju. Ranije se pokazalo da pogrešno savijeni protein a-sinuklein – dobro poznata karakteristika Parkinsonove bolesti – naglašava endoplazmatski retikulum.
– Ova moćna kombinacija višestrukih dobro odabranih biomarkera sa najsavremenijom bioinformatikom mašinskog učenja, omogućila nam je da koristimo panel od osam biomarkera koji bi mogli da razlikuju ranu Parkinsonovu bolest od zdravih kontrola – zaključuju Hallkvist i tim.
Dok testovi cerebrospinalne tečnosti već mogu rano otkriti znake Parkinsonove bolesti, ovo zahteva invazivnu proceduru koja nije lako dostupna. Jednostavan test krvi, s druge strane, omogućio bi većem broju ljudi pristup ranoj dijagnozi i ponovljeno praćenje na duži rok.
Ali dok je nekoliko prethodnih studija pokušalo da napravi testove krvi, brisove kože ili očne testove, koji mogu otkriti Parkinsonovu bolest u najranijim fazama, nijedna do sada nije ušla u kliničku praksu.
Takav test bi bio neverovatno koristan istraživačima koji rade na razvoju preventivnih tretmana, sa nadom da će usporiti napredovanje Parkinsonove bolesti kod pacijenata mnogo pre nego što ova razorna neurodegenerativna bolest postane iscrpljujuća.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
ScienceAlert.com / Zdralje.Kurir.rs
