Određene namirnice treba konzumirati sa oprezom, dok je druge potrebno u potpunosti izbjegavati.
Ako želimo da vodimo zdraviji i srećniji život, niko od nas ne bi trebalo da zanemari crevni mikrobiom.
“Sastoji se od triliona mikroba koji reaguju na ono čime ih hranimo”, kaže nutricionistkinja Federika Amati dodavši da zdravlje crijeva zavisi od onoga što svakodnevno unosimo, piše The Telegraph.
Ne možete da promijenite svoje gene, ali konzumirajući hranu koja je povezana s “dobrim” mikrobima, možete poboljšati svoj mikrobiom.
Dobrobiti često mogu da se osjete u roku od nekoliko dana, iako Amati naglašava da se mora kontinuirano da radite na zdravlju vašeg mikrobioma.
“Volim da koristim analogiju sa vrtom. Ako imate predivan vrt, ali ga nikad ne zalivate i ne otklanjate korov, uništićete ga”, kaže Amati.
Ultra-prerađena hrana
Veliki broj kalorija koje unosimo na dnevnoj bazi dolaze iz ultra-prerađene hrane. Riječ je o hrani koja sadrži cijeli niz hemikalija kao što su konzervansi, zaslađivači, vještačke boje i arome.
Hrana koja je najgora po ovom pitanju uključuje viršle, pileće medaljone, hljeb masovne proizvodnje, žitarice sa dodatkom šećera, keksove, jogurte sa dodatkom šećera, instant supe, sladoled i čips.
“Najveći problem sa ultra-prerađenom hranom je da je takva hrana siromašna hranjivim materijama, pa je ljudi pretjerano konzumiraju. Tijelo traži hranjive nutrijente, koje ne dobija iz ultra-prerađene hrane, zbog čega dolazi do pretjerane konzumacije. Ova hrana takođe sadrži emulgatore koji remete crijevni mikrobiom,” kaže nutricionistkinja Stefani Mur.
Hrana pržena u nekim uljima
Razne vrste ulja koje se koriste za duboko prženje – ulja od rafiniranih semenki poput suncokreta, uljane repice, kukuruza ili soje su, zbog prirode procesa rafiniranja, vrlo oštećena.
“Takođe su vrlo bogata omega-6 masnim kiselinama, što može da smeta vašim crijevima“, pojašnjava Mur.
“Ako iznova zagrijevate isto ulje, ono stvara krajnje proizvode napredne glikacije (AGE) koji oštećuju zid našeg crijeva. Trebalo bi da smanjite količinu pržene hrane u svojoj ishrani i da pazite na hranu poput pohovane piletine i pečenih kobasica”, napominje Mur.
Šećer
“Šećer hrani nepoželjne mikrobe u vašim crijevima, a nema nikakvu nutritivnu vrijednost“, navodi Mur.
Mur naglašava da su svi šećeri loši za zdravlje crijeva. Najgora namirnica bogata šećerima je kukuruzni sirup sa visokim procentom fruktoze.
Nepasterizovani med i javorov sirup u malim količinama imaju neke prehrambene prednosti, ipak prepuni su šećera.
Veštački zaslađivači
Veštački zaslađivači podstiču razmnožavanje patogenih ili “loših” bakterija u crijevima.
Crijevni mikrobiom pokušava da ih razgradi, ali se ti zaslađivači sastoje od hemikalija koje nije u stanju da preradi.
Pri razgradnji vještačkih zaslađivača, oslobađaju se nusproizvodi koji ubijaju “dobre bakterije“.
Posebno opasni su veštački zaslađivači poput sukraloze, aspartama te acesulfam kalijum.
Proteinske pločice
Nutricionisti su složni da većina proteinskih dodataka nije korisna za zdravlje crijeva.
“Visoko su obrađeni i sadrže aditive i veštačke zaslađivače. Ako sadrže šećer u bilo kojem obliku treba ih izbjegavati”, napominje Mur.
Neki od proteinskih dodataka mogu da budu dobri za naša creva poput dehidriranih prašaka za supu od kostiju, kao i konopljin protein.
Alkohol
Osim što je toksičan za jetru, alkohol je toksičan i za crijeva.
Ubija “dobre” bakterije i stvara poremećaje u našem crevnom mikrobiomu.
“Takođe, slabi zid crijeva i uzrokuje upalu”, ističe Mur.
Koje namirnice treba konzumirati sa oprezom?
Prethodne namirnice bi svakako trebalo da izbjegavate dok bi mlečne proizvode, hranu s visokim procentom zasićenih masti i crveno meso trebalo da konzumirate sa pojačanim oprezom.
Mlečni proizvodi su problematični jer mnogi ljudi ne mogu da razgrade laktozu u mliječnim proizvodima što uzrokuje probavne probleme.
Svaka hrana koja sadrži prekomernu količinu masti povezana je sa povećanjem upale, dok je pretjerana konzumacija crvenog mesa takođe loša za zdravlje crijeva, jer je ovaj tip mesa bogat zasićenim mastima.
N1 SRB
