Samo 56 odsto Evropljana zadovoljno je zdravstvenim sistemom u svojoj zemlji, što je najniži procenat ikada, pokazuje Štadin Zdravstveni izvještaj za ovu godinu, međunarodno onlajn istraživanje zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju, saopšteno je danas.
Zadovoljstvo je najviše opalo u Velikoj Britaniji (69 odsto), izgubivši 11 procentnih poena, i Nemačkoj (68 odsto) gde je gubitak osam procenata, a kao glavni razlozi nezadovoljstva se navode težak dolazak do ljekara specijaliste, nedostatak termina za zakazivanje pregleda ili potrebne ljekarske intervencije.
Sveukupnom situacijom u zdravstvu veoma su nezadovoljni i Mađari 72 odsto, Poljaci 66 odsto, ali i građani Srbije 65 odsto. Nasuprot njima, Belgijanci (85 odsto), Švajcarci (81 odsto) i Holanđani (77 odsto) su veoma zadovoljni svojim zdravstvenim sistemima.
Štadin Zdravstveni izvještaj otkriva da se više od polovine Evropljana osjeća usamljeno, a na usamljenost se najviše žale mladi između 18 i 35 godina – 63 odsto.
Najviše usamljenima se osjećaju stanovnici Poljske – 61 odsto, Finske 60 odsto, Švedske 59 odsto i Slovačke 58 odsto. U Srbiji je najviše onih koji se povremeno osjećaju usamljeno 35 odsto, a samo četiri kaže da se uvijek osjećaju usamljeno.
Istraživanje je pokazalo da stanovnici Danske 73 odsto, Srbije 72 odsto i Irske 71 odsto najčešće prijavljuju osjećaj izgaranja, a taj problem u najvišem procentu prijavljuju oni od 18 do 35 godina. U Srbiji je 17 odsto mladih već doživjelo izgaranje, a 27 odsto ih kaže da su na samoj ivici iscrpljenosti.
U Danskoj je situacija posebno kritična, gdje sagorevanje prijavljuje čak 60 odsto mladih.
Izvještaj otkriva da 89 odsto Evropljana sada aktivnije brine o svom zdravlju. – fizičke vježbe su najpopularnije, ali ih sve više pribjegava zdravoj ishrani, redovnom uzimanju suplemenata, dok se i dalje nedovoljan broj odaziva na preventivne preglede, svega 33 odsto.
Kada je riječ o individualnoj sreći, ljudi u Finskoj (65 odsto”, Danskoj (67 odsto) i Švedskoj (63 odsto) navode prosječne ili ispod prosječne nivoe individualne sreće, znatno srećnijim sebe opisuju Holanđani – 80 odsto, Irci 77 odsto, Francuzi 74 odsto, a ne zaostaju ni građani Srbije – 66 odsto, dok Njemci (56 odsto) i Mađari (53 odsto) bilježe niži stepen individualne sreće.
Istraživanjem su obuhvaćene 23 zemlje – Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Finska, Francuska, Njemačka, Mađarska, Irska, Italija, Kazahstan, Holandija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Srbija, Slovačka, Španija, Švedska, Švajcarska, Velika Britanija i Uzbekistan.
FoNet
