Dijagnoze polno prenosivih infekcija, sve su češće kod starijih osoba. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti izvještavaju da se broj ljudi starijih od 65 godina sa dijagnozom hlamidije, gonoreje ili sifilisa u SAD povećao oko tri, pet i sedam puta – od 2010. do 2023. godine, prenosi RTS.
Podaci takođe sugerišu da su žene starije od 50 godina u većem riziku od HIV-a nego mlađe žene, prenosi rts.rs.
Objašnjenje toga – zašto su navedene infekcije tako česte kod starijih odraslih uključuju ograničeno znanje o polno prenosivim bolestima u ovoj starosnoj grupi, rijetku upotrebu kondoma i povećanu dostupnost lijekova kao što su vijagra i cijalis za erektilnu disfunkciju i estrogenske kreme i tablete za suvoću vagine.
Mnoge starije odrasle osobe nerado razgovaraju o svojoj seksualnoj istoriji sa svojim partnerima i zdravstvenim radnicima, što doprinosi pogrešnim shvatanjima da su monogamni ili seksualno neaktivni.
„U svom naučnom radu kao stručnjak za zarazne bolesti, ispitujem uglavnom neistražene biološke razloge – zašto su žene u postmenopauzi povećane podložnosti polno prenosivim infekcijama. Moje nedavno objavljeno istraživanje pokazuje da je menopauza povezana sa gubitkom zaštitne barijere genitalnog trakta, suštinske odbrane od mikrobnih patogena koji izazivaju polne bolesti“, rekao je Tomas L. Čerpes, profesor na Državnom univerzitetu u Ohaju.
Menopauza: Prirodni deo starenja
Menopauza je faza u životu žene u kojoj nema menstruacije tokom 12 uzastopnih mjeseci. U SAD menopauza počinje u prosjeku između 45. i 55. godine. Procjenjuje se da će do 2030. godine 1,2 milijarde žena širom svijeta biti u menopauzi ili postmenopauzi.
Menopauza je rezultat gubitka proizvodnje estrogena iz jajnika, što može povećati vaginalnu suvoću i smanjiti elastičnost vaginalnog tkiva.
Sve to može izazvati stanje koje se zove genitourinarni sindrom menopauze ili GSM, koji uključuje simptome kao što su suvoća i iritacija vagine, bolno seksualni odnosi i česte infekcije urinarnog trakta.
Otprilike polovina žena u postmenopauzi iskusi GSM.
„Pored ovih negativnih efekata na zdravlje vagine, istraživanja kojima sam se bavio u laboratoriji je otkrilo da menopauza takođe ugrožava strukturni integritet tkiva koje oblaže vaginu“, objasnio je profesor Čerpes.
Površina vagine se sastoji od više slojeva epitelnih ćelija koje zajedno drže brojni molekuli uključujući proteine desmoglein-1, ili DSG1, i desmocollin-1, ili DSC1. Ovi proteini jačaju sluznicu vagine i ograničavaju pristup patogena dubljem tkivu, smanjujući rizik od infekcije.
„Da bismo istražili kako menopauza utiče na vaginalnu sluznicu, uporedili smo nivoe DSG1 i DSC1 u vaginalnom tkivu kod žena u postmenopauzi i prije menopauzi. Pronašli smo značajno niže nivoe DSG1 i DSC1 kod žena u postmenopauzi“, dodaje profesor.
„Zatim smo hirurški uklonili jajnike miševa da bismo modelirali gubitak proizvodnje estrogena u jajnicima kod žena u postmenopauzi. Takođe smo otkrili značajno manje DSG1 i DSC1 proteina u vaginalnom tkivu kod miševa bez jajnika u poređenju sa miševima sa netaknutim jajnicima“, nastavlja profesor.
Miševi bez jajnika su takođe imali veću osetljivost na infekciju virusom herpes simpleksa tipa 2 ili HSV-2 i bili su manje sposobni da oslobode infekciju hlamidijom iz donjeg genitalnog trakta. S druge strane, primena estrogenske kreme na miševe bez jajnika vratila je integritet njihove vaginalne obloge i u potpunosti zaštitila ove miševe od infekcije HSV-2.
Previše važno pitanje da bi se ignorisalo
Potpuno razumevanje bihejvioralnih i bioloških faktora rizika koji doprinose osetljivosti na seksualno prenosive infekcije može pomoći kliničarima i službenicima javnog zdravlja da se izbore sa zapanjujućim porastom ovih infekcija među starijim osobama.
„Zajedno, naše studije pokazuju da postoji gubitak integriteta vaginalne sluznice nakon menopauze. Iako su potrebna dodatna istraživanja, nalazi iz naše laboratorije sugerišu da jedinjenja koja sadrže estrogen koji se koriste za ublažavanje vaginalne iritacije i drugih simptoma genitourinarnog sindroma menopauze takođe mogu da smanje podložnost polno prenosivim infekcijama kod starijih odraslih osoba“, navode istraživači.
U međuvremenu, zdravstveni radnici mogu pomoći u smanjenju rizika od polnih infekcija među starijim osobama tako što će ih dosledno savetovati o praksi bezbednih seksualnih odnosa i nudeći rutinski skrining, odnosno redovne kompletne preventivne preglede.
Članak je objavljen u časopisu The Conversation.
RTS
