Moramo sistemski da mijenjamo situaciju u zemlji kako bi se poboljšao tretman žena u porodilištima, zaključci su naučnog panela o akušerskom nasilju održanom u Beogradu, a koje je prenela psihološkinja Jovana Baćigalupo. Mnogo je vrsta akušerskog nasilja, ali ne postoji studija o tome koji je broj žena koje doživljavaju takav tretman, kaže ona.
„Moramo sistemski da mijenjamo situaciju u zemlji kako bi se poboljšao tretman žena u porodilištima i akušersko nasilje smanjilo na minimum. Mnoge vrste akušerskog nasilja postoje, ali ne postoji studija o tome koliko broj žena doživljava takav tretman“, rekla je psihološkinja u emisiji Dan uživo na N1.
Kako je kazala, na naučnom skupu je predloženo da se napravi studija kako bi se videlo šta je sve akušersko nasilje, gde najviše gori i odakle treba krenuti kada u pitanju rješavanje ovog problema.
Smatra da se u Srbiji pacijent posmatra kao pasivni učesnik.
Kod nas mi se čini da je tako bar od žena koje su prošle probleme, one se ne informišu i najčešće prolaze bez objašnjenja zašto se neka procedura vrši, rekla je Baćigalupo, ističući da to pojačava osjećaj straha i nemoći.
Drugi problem je stanje u porodilištima u Srbiji koja su, kako je ocjenila, u jako lošem stanju.
„Prve dane poslije porođaja, žene provode u prljavoj posteljini, toaleti su neprihvatljivi, hrana loša. Iz bolnice izlazi sa gorkim ukusom u ustima“ naglašava psihološkinja.
Ideja panela koji su organizovali Institut za mentalno zdravlje i Pravni fakultet uz učešće svjetskih ekspertkinja jeste da problem akušerskog nasilja ostane „u žiži javnosti“, jer se, kako navodi Baćigalupo, „obično nešto desi, malo priča o tome pa zataška“.
„Jako je važno da o tome pričamo, ne samo kada dođe do fatalnog ishoda„, ističe sagovornica N1.
Ne postoji zakon koji jasno definiše akušersko nasilje
Ni kod nas ni u Evropi ne postoji zakon koji jasno definiše akušersko nasilje, kaže Baćigalupo.
Međutim, kako je kazala, ono spada pod diskriminaciju, a po zakonu niko ne bi trebalo da bude diskriminisan. Sa druge strane, dodaje, naši sudovi su spori, produžava se retraumatizacija žene, bolnice štite ljekare i teško je dokazati njihovu krivicu.
Prema njenim riječima, veći je stepen akušerskog nasilja u siromašnijim zemljama, jer su uslovi neadekvatni, pravni sistem otežava da se dođe do pravde i ženama je teže da prijave takve slučajeve.
„U Evropi i SAD se to lakše radi. Ono što se pokazalo važnim je pratnja partnera, to ne mora nužno da bude suprug, već može, majka, sestra..to ženama da je veliki stepen sigurnosti i pokazano je da je tada akušerskog nasilja manje“, istakla je ona.
N1
