Pričanje u snu se zove somnilokvija i jedan je od oblika parasomnije, odnosno, smetnji u ponašanju za vrijeme spavanja. Karakteriše ga pričanje u dubokom snu. Vrlo je često i ne smatra se medicinskim problemom.
Pričanje u snu može biti vrlo smiješno, zabavno, fascinantno ali i sramotno. Možda ste pričali o nečemu što ste sanjali, odnosno proživjeli tog dana, a možda ste i otkrili onome pored vas puno više nego što ste željeli.
Ljudi u snu pričaju najviše 30 sekundi po epizodi, no neki mogu pričati više puta u istoj noći, prenosi Klix.ba.
Ponekad su to vrlo jasni izrazi i možete potpuno shvatiti šta osoba govori. Međutim, nekad će to biti i mumljanja koja se teško dešifruju.
Dok ih slušate, činiće vam se da se obraćaju sami sebi. Neki ljudi šapuću, a neki i viču.
“Prema mom iskustvu, pričanje u snu može biti povezano sa pretopterečenošću nervnog sistema koje nastaje zbog prekomjernog gledanja u ekrane prije spavanja ili poveće količine ispijenog kofeina tokom dana”, kaže dr. Nerina Ramlakhan, terapeutkinja i stručnjakinja za probleme spavanja.
Ako inače ne pričate u snu, a odjednom ste to počeli da radite, to može biti i zbog sljedećih razloga:
– određenih ljekova
– emotivnog stresa
– temperature
– mentalnih poremećaja.
Takođe, do pričanja u snu može doći kod osoba koje su prema sebi stroge, odnosno, kod onih koji pred sebe stavljaju jako puno obveza, perfekcionisti su, ali i onih koji često ne izgovaraju na glas ono što žele da kažu.
„Tada se događaju situacije da to “izađe” tokom sna“, kaže terapeutkinja i dodaje da su zapadnjački narodi hronično neispavani.
RTCG