BEBE nam umiru od velikog kašlja jer, nažalost, plaćamo danak nevakcinisanju. Vakcina je jedan od najvećih izuma u medicini i više su života spasle one nego svi antibiotici i sve operacije zajedno. Jedina su prevencija i jedini “lijek” protiv virusa, kaže za “Novosti” primarijus dr Vojislav Lekić iz Pedijatrijske bolnice “Olga Popović Dedijer”, u Beogradu.
Danas imamo vakcine za mnoge bolesti koje su nekada harale i odnosile živote. Recimo, vakcina za velike boginje, iako manje bezbjedna nego sve ostale, potpuno je iskorjenila ovu bolest koja je prethodno ubila milione ljudi. O velikim boginjama sada učimo samo iz knjiga, a ti virusi postoje u nekim laboratorijama gdje se čuvaju zarad ispitivanja. Što se tiče malih boginja, oko kojih je sada dignuta tolika fama, ljudi su umirali od komlikacija usljed ove bolesti. Recimo, od komplikacija je umrla čuvena knjiška dama s kamelijama, Aleksandra Dime Sina. Dakle, vakcina je najbolje rješenje i za male boginje.
Koje su se sve iskorjenjene bolesti vratile zbog nedovoljnog obuhvata vakcinacijom?
– Vratio se, recimo, poliomijelitis ili dečja paraliza. U pitanju je takva bolest kod koje dete uveče zaspi, a ujutro se probudi nepokretno i do kraja života bude invalid. Zbog nevakcinacije, u svijetu je zabilježeno već 13 slučajeva poliomijelitisa. Zatim, pertusis ili magareći, tj. veliki kašalj, od kog takođe umiru djeca, i to ne samo u svijetu, već i kod nas. Ta vakcina je zaista bezazlena. Zgranem se kad čujem “Di-Te-Per je smrtonosan”! Jeste smrtonosan, ali za difteriju, tetanus i petusis, a ne za čoveka! Difterija je nekada “kosila” decu. O tetanusu da i ne pričamo, smrtnost je 70 do 80 odsto.
I od pertusisa umiru djeca, a mi smo na pragu epidemije.
– Da su ljudi oko ovih umrlih beba bili vakcinisani, one bi bile žive! Novorođenčad su krhka, kao čaše. Prije neku godinu, kad je bila epidemija morbila, više od 60 ljudi je umrlo, od čega više od 30 djece. Da smo se vakcinisali kao društvo i da smo stekli “imunitet krda”, ne bi nam ovoliko umirala djeca od bolesti koje smo vezivali za prošlost. Javili bi se sporadični slučajevi, ali ne bismo bili na pragu epidemije.
Kako smo došli do toga da ljudi ne vjeruju ljekarima, a vjeruju antivakserima?
– To bih i ja volio da znam! Posebno je zapanjujuće to što je obrazovan svijet još podložniji uticajima preko interneta. Narod voli teorije zavere. Dovoljno je da jedan doktor kaže “vakcine ne valjaju”, džabe će 99 odsto ostalih reći da su dobre, svi će se pozivati na tog jednog. U ruralnim sredinama imamo više od 95 odsto vakcinisanih, dok je u gradskim sredinama, gdje bi ljudi trebalo da imaju više informacija, manje vakcinisanih. Valjda građani tu imaju i višak dezinformacija. Lično, volio bih da vidim da li bi antivakseri primili vakcinu protiv bjesnila kad ih ujede bjesan pas! Procenat preživljavanja u slučaju bjesnila je nula, a umire se u gadnim mukama.
Zašto je antivakserski lobi toliko jak?
– Nije mi jasno zašto je baš taj lobi jak. Zašto nemamo, recimo, teorije zavjere vezane za “ozempik”, lijek za dijabetičare, koji je postao apsolutni hit. Uzimaju ga i zdravi jer se od njega mršavi! A to što zdravi mogu da dobiju pankreatit i slično, očigledno za njih nema veze?! U jednom trenutku je izbila tolika pomama da su ga teško nabavljali oni kojima je zaista potreban, pa je država morala da reaguje. Stvarno me zanima kako se niko nije javio da smisli neku teoriju zavjere oko tog lijeka!
Šta mislite da je rješenje za novonastalu situaciju? Da li bi pomogla vakcinacija po školama?
– Društvo bi moralo nešto da uradi, ali nisam siguran šta. Ne znam da li bi pomogla vakcinacija po školama, jer može opet da dođe roditelj i da ne da djetetu da primi vakcinu. Svi se pozivaju na slobodu izbora. Slažem se da moramo poštovati slobodu izbora, ali onda kada svojom odlukom ne utičete na druge. A ovim izborom ti utičeš na druge, a posljedice, kao što smo vidjeli, mogu da budu smrtonosne. To je isto kao kad bismo dopustili da prolazak kroz crveno svetlo bude sloboda izbora. Dakle, propisi moraju biti takvi da ljudi svojim izborom ne smiju da ugroze živote drugih.
Šta bi trebalo da uradi struka, a šta država?
– Moramo imati i bolju kampanju, a i ljekari moraju raditi u skladu sa zakonom i onim što piše u udžbenicima. Pojedini se pozivaju na određene studije. Studija ima mnogo i to različitih, ali za ljekara je egzaktno samo ono što uđe u udžbenik. Evo, jedna zanimljiva nedavna studija dokazuje da porast autizma kod djece imamo ne zbog vakcina, već zbog porasta broja porođaja carskim rezom. Prolaskom kroz porođajni kanal, beba dolazi u dodir sa masom dobrih bakterija i probiotika i tako se priprema za spoljni svijet, što joj je kod carskog reza uskraćeno. A vi sad imate eksploziju intervencija carskim rezom, čak i zbog tako banalnih razloga kao što je biranje znaka i podznaka u kom će se dete roditi!
Može li se desiti da masovno postanemo žrtve nekih bolesti kao što je to bilo u srednjem vijeku ili početkom dvadesetog, kada su milioni umrli od španskog gripa?
– Već se desilo, imali smo pandemiju kovida. On je dokaz da smo se previše opustili i zaboravili šta sve može da nam se dogodi, jer se posljednja takva strašna pandemija, širenje španske groznice, desila poslije Prvog svjetskog rata. Tada je, prema procjenama, umrlo između 50 i 80 miliona ljudi od oko milijardu stanovnika, koliko ih je tada bilo. To je pandan kao da danas umre više od 600 miliona oboljelih. Sreća je što se, recimo, ebola nije proširila.
Šta kažete onima koji tvrde da su u vrijeme korone ljudi umirali od vakcina?
– Neka stave na papir koliko ih je umrlo od vakcina, a koliko od kovida. Svaki lijek nosi rizik. Ali, mi nikada nećemo znati da li je neko zaista umro od vakcine ili od druge bolesti.
LOŠ I PRETJERAN IMUNITET
ŠTA je sa ostalim vidovima prevencije, navikom da uzimamo suplemente?
– Ako govorimo o imunitetu, on bi trebalo da bude u granici, ni previsok, ni prenizak. Bespotrebno je koristiti toliko suplemenata. Sepsa ubija ljude koji imaju jako slab ili pretjerano jak imunitet. U ovom drugom slučaju dobijaju čuvenu citokinsku oluju. Studije pokazuju da u svojoj ishrani, ako jedemo normalno, imamo dovoljno vitamina, osim vitamina D. Ponekad je hipervitaminoza opasnija od hipovitaminoze. Što se tiče oligoelemenata, nemamo dovoljno cinka, pa ga naročito treba uzimati kad si bolestan, kao i gvožđe kod anemije. Jako važni su i probiotioci, zato treba i o tome voditi računa.
Kako djeca danas plaćaju danak modernom životu?