Skandinavske zemlje, poput Švedske, fokusiraju se na prevenciju problema s mentalnim zdravljem kod mladih, prepoznajući važnost emocionalne inteligencije i podrške u ranom djetinjstvu. Gotovo polovina mladih Evropljana, po istraživanju OECD-a iz 2022, žali se na izostanak psihološke pomoći u domenu emocionalnog zdravlja, a udio mladih koji prijavljuju simptome depresije tokom pandemije više se nego udvostručio u nekoliko EU zemalja.
U Švedskoj su u škole uvedeni programi emocionalne inteligencije, koji uče djecu kako da prepoznaju i upravljaju svojim emocijama, razvijaju empatiju i grade zdrave odnose. Terapijske usluge besplatne su za mlade do 25 godina, što im omogućava da dobiju stručnu pomoć ako se suočavaju s problemima mentalnog zdravlja.
Otvorena komunikacija i podrška zajednice ključni su za stvaranje sigurnog i zdravog okruženja za mlade. Stoga u Danskoj promovišu koncept što većeg druženja s voljenim osobama, u Norveškoj se sve više praktikuje friluftsliv – filosofija boravka na otvorenom što više vremena. U Finskoj su bolnice okružene „šumama zdravlja”. Ovo su samo neke od kampanja u Skandinaviji čiji je cilj da se ovakvim koceptima osigura dovoljno vremena i resursa za aktivnosti koje ispunjavaju i opuštaju i tako čine ljude srećnijim.
Večernji.hr
