Epidemiolog Zoran Radovanović izjavio je da je glavni razlog povećanog broja slučajeva velikog kašlja slab procenat vakcinicije i manja učinkovitost primenjenih vakcina. “Moramo da se suočimo sa tim da je za veliki kašalj manje uspješna vakcina i da ćemo zbog toga tu bolest imati godinama”, istakao je Radovanović.
Zbog sve većeg broja slučajeva velikog kašlja, u Beogradu je krajem decembra prijavljena epidemija. Prema podacima Instituta za javno zdravlje, u Srbiji je zabeleženo 909 slučajeva obolelih od velikog kašlja, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine. A prve dane Nove godine, mnogi od nas dočekali su u ambulantama domova zdravlja. Prehlade, koronavirus, grip… Kao da odjednom cirkuliši mnogi virusi.
„Ovo je sezona infekcija disajnih organa. Imaćemo još dugo godina niz različitih virusa koji će kružiti u većoj mjeri nego inače“, ukazao je Radovanović u Danu uživo.
Govoreći o velikom kašlju i izjavi Instituta Batut da je epidemija „prijavljena a ne proglašena„, kaže da je broj prijavljenih slučajeva ove bolesti iznad očekivanja.
„Velikog kašlja imamo onoliko koliko na njega obraćamo pažnju. Početkom ovog veka bilo je nekoliko desetina slučajeva, a onda je uveden aktivni nadzor, pa je tako 2018. godine prijavljen 351 slučaj, od čega 300 u Vojvodini, 51 u Centralnoj Srbiji. Dakle, dvostruko manja Vojvodina imala je šest puta vipše slučajeva oboljelih. Jedina srećna okolnost je to što je pre uvođenja vakcinacije postojalo 500 umrlih godišnje, ali je to važilo za prostor SFRJ. A sada imamo 1000 puta manje. 2015. godine i 2018. je umrlo po jedno dete, a 2020. dva deteta. Zahvaljujući vakcinaciji slika je drugačija. Epidemija pogađa odrasle, i onda je to u blagoj, neprepoznatljivoj formi“, kaže Radovanović.
Međutim, ova bolest je najveći problem za odojčad, naročito za mlađu odojčad.
„l kada pogodi dete u tom uzrastu može fatalno da se završi“, upozorio je sagovornik N1.
Problem kod vakcina je i njihova slaba učinkovitost.
„Kada je o velikom kašlju reč, ona je djelotvorna, neškodljiva, ali je zaštita kratkotrajnija. Posle četiri godine počinje da opada. Najbitnije je da zaštitimo odojčad, i u tome u velikoj mjeri uspjevamo“, kaže on.
Ukazuje na praksu u pojedinim zapadnim zemljama da se u slučaju rođenja deteta, vakcinišu stariji ukućani, jer je utvrđeno da se bebe najlakše zaraze velikim kašljem.
„Mi posljednjih 10, 15 godina imamo pad obuhvata vakcinacijom, i zato imamo porast te i drugih bolesti. Insistiranje na vakcinaciji je ono što je neophodno“, poručio je Radovanović.
N1info.rs
