Žoao, koji ima rak penisa, otkriva da je bio „užasnut” djelimičnom amputacijom kada mu je dijagnostikovan zloćudni tumor.
Maurisio Dener Kordeiro iz brazilskog Udruženja urologa, kaže da bi nedostatak lične higijene mogao da poveća rizik od raka penisa
Brazilski penzioner Žoao je 2018. godine potražio pomoć ljekara nakon što je otkrio bradavicu na penisu.
„Počeo sam da posjećujem klinike da bih saznao šta je, ali su mi svi ljekari govorili da je to zbog viška kože i prepisanih ljekova”, prisjeća se 63-godišnjak.
Uprkos ljekovima, bradavica je nastavila da raste.
To je počelo da utiče na njegov brak i seksualni odnos sa suprugom se proredio.
„Bili smo kao brat i sestra”, priznaje.
Bio je odlučan da otkrije šta se dešava.
Pet godina je Žoao (nije njegovo pravo ime), išao od jednog do drugog specijaliste koji su mu prepisivali još ljekova i tražili nove biopsije.
„Ništa nije pomoglo”, kaže.
Zatim mu je 2023. postavljena dijagnoza – Žoao je imao rak penisa.
„Za moju porodicu to je bilo veoma neprijatno iznenađenje, tim prije što je je trebalo da mi se odstrani deo penisa.
„Osjećam se kao da sam obezglavljen”, kaže on.
„To je vrsta raka o kojoj ne možete da razgovarate sa ljudima jer može da se pretvori u šalu”.
Rak penisa je rijedak, ali učestalost i stopa smrtnosti su u porastu širom svijeta.
Prema najnovijim istraživanjima, Brazil ima jednu od najviših stopa učestalosti od 2,1 na 100.000 muškaraca.
‘Užasavao sam se operacije’
Između 2012. i 2022. godine, prijavljeno je 21.000 slučajeva raka penisa, prema podacima brazilskog Ministarstva zdravlja.
To je uzrokovalo više od 4.000 smrtnih slučajeva, a tokom protekle decenije napravljeno je više od 6.500 amputacija – u prosjeku jedna svaka dva dana.
Utvrđeno je da je najviša stopa učestalosti na svijetu – 6,1 na 100.000 muškaraca – u Maranjaou, najsiromašnijoj državi Brazila.
Simptomi raka penisa često počinju čirom na udu koji ne zaceljuje i sekretom jakog mirisa.
Ako se otkrije u ranoj fazi, šanse za oporavak su velike uz pomoć hirurškog uklanjanja lezije, radioterapije i hemioterapije.
Ali ako se ne liječi, delimična ili potpuna amputacija penisa, a možda i drugih obližnjih genitalnih organa, kao što su testisi, može biti neophodna.
Žoau je odstranjen dio penisa u januaru i kaže da je to bilo teško vrijeme.
„Ne možemo zamisliti da će nam se to dogoditi, a kada se dogodi, ne možemo samo ići okolo i pričati o tome”, kaže.
„Užasavao sam se operacije, ali nije postojala druga mogućnost.
„Prvih nekoliko nedjelja posle operacije bio sam tužan, ne mogu to da poreknem. Nemati dio penisa je strašno”.
Nekim pacijentima se odstranjuje cio penis, što im potpuno promeni život.
Tijago Kamelo Morao, sa Odeljenja za urologiju u Centru sa lečenje raka u Sao Paulu, kaže: „Kod delimične amputacije, urin nastavlja da izlazi kroz penis.
„Međutim, kod potpune amputacije, otvor mokraćne cijevi se izmešta u perineum (međicu), prostor između mošnica i anusa, što zahteva od pacijenta da mokri u sjedećem položaju”.
Važnost lične higijene i vakcinacije
Postoji nekoliko faktora rizika povezanih sa rakom penisa, među kojima su zategnuta kožica poznata kao fimoza i pušenje, kaži stručnjaci.
Maurisio Dener Kordeiro, iz Brazilskog udruženja urologa, kaže da je lična higijena takođe važna.
„Kada muškarac ne pere glavić i ne uspije da očisti kožicu kako treba, sekret se akumulira”, kaže on.
„Time se stvara veoma povoljno okruženje za bakterijske infekcije.
„Ako se to ponavlja, postaje faktor rizika za pojavu tumora”.
Pored higijene, Kordeiro kaže da je uporna infekcija humanim papiloma virusom (HPV), naziv za više virusa koji pripadaju istoj grupi, „jedan od glavnih faktora rizika”.
U nekim slučajevima, HPV može dovesti do raka, među kojima je i rak penisa.
„Masovna vakcinacija protiv HPV-a je neophodna zbog njene visoke efikasnosti u prevenciji povezanih lezija”, kaže on, ali dodaje da je stopa vakcinacije u Brazilu ispod nivoa potrebnog da bi bila zaista delotvorna.
Kordeiro kaže: „Iako je vakcina dostupna u Brazilu, stopa vakcinacije protiv HPV-a je i dalje niska za devojčice – dostiže samo 57 odsto, a za dečake ne prelazi 40 odsto.
„Idealan obuhvat za prevenciju bolesti je 90 odsto”.
On veruje da su dezinformacije o vakcini, sumnje u njenu delotvornost i nesprovođenje kampanje za vakcinaciju doprineli niskom obuhvatu.
Međutim, problem sa rakom penisa nema samo Brazil.
Prema najnovijim istraživanjima, broj slučajeva raka penisa raste širom sveta.
Stručni časopis JMIR Public Health and Surveillance je 2022. godine objavio rezultate opsežne analize koja je obuhvatila najnovije podatke iz 43 zemlje.
Utvrđeno je da je najveća učestalost raka penisa između 2008. i 2012. bila u Ugandi (2,2 na 100.000 muškaraca), zatim u Brazilu (2,1 na 100.000) i na Tajlandu (1,4 na 100.000). Najmanja je bila u Kuvajtu (0,1 na 100.000).
„Iako zemlje u razvoju i dalje imaju veću incidencu i smrtnost od raka penisa, učestalost je u porastu u većini evropskih zemalja”, utvrdio je tim istraživača, koji su predvodili Leiven Fu i Tjen Tjen sa Sun Jat Sen univerziteta u Kini.
Prema istraživanju, u Engleskoj je zabeležen porast učestalosti raka penisa sa 1,1 na 1,3 na 100.000 muškaraca između 1979. i 2009. godine, a u Nemačkoj se broj slučajeva povećao za 50 odsto, sa 1,2 na 1,8 na 100.000 između 1961. i 2012. godine.
Prema alatu za predviđanje Svetskog registra raka, ove brojke će dodatno rasti.
Procjenjuje se da će do 2050. godine globalna incidencija raka penisa porasti za više od 77 odsto.
Ova promjena u velikoj meri može da se pripiše starenju stanovništva, kažu stručnjaci, napominjući da je najveća učestalost zabeližena kod muškaraca u 60-im godinama.
„Rak penisa je rijetka bolest, ali se takođe u velikoj mjeri može sprečiti”, kaže Kordeiro.
„Važno je da muškarci svih uzrasta peru penis sapunom i vodom svaki dan i nakon seksualnog odnosa”.
Takođe kaže da upotreba kondoma tokom seksa i uklanjanje kožice operacijom, u slučajevima fimoze, može da smanji rizik od raka penisa.
Žoao trenutno čeka najnovije rezultate ispitivanja, koje će dobiti kasnije ove godine.
„Uvjeren sam da će analize pokazati da ću se izliječiti”, kaže on.
„Sada, poslije amputacije, bol je nestao i osjećam se mnogo bolje.
„Ali moraću da se suočim sa tim da neću imati dio penisa do kraja života”.
Prema podacima nezavisne organizacije za istraživanje raka Cancer Research UK, više od 90 odsto muškaraca kojima je dijagnostikovan rak penisa i koji se nije proširio na obližnje limfne čvorove, živi pet godina ili duže.
Portal RTCG
