Nefrotski sindrom

0
146

bubreziDefinicija

Nefrotski  sindrom predstavlja kliničko stanje koje se karakteriše povećanim gubitkom proteina u 24-časovnom urinu (preko 3,5 grama), hipoproteinemijom i hipoalbuminemijom, pojavom otoka (edema), kao i hiperlipidemijom i lipidurijom.

Podjela

  1. Primarni –  nastaju zbog oboljenja bubrega
  2. Sekundarni –   nastaju zbog vanbubrežnih oboljenja

Etiologija                            

  1. Primarni nefrotski sindrom

–        glomerulonefritis “minimalnih promjena”

–        fokalno-segmentna glomeruloskleroza

–        membranozni glomerulonefritis

–        membranoproliferativni glomerulonefritis

–        mezangioproliferativni  glomerulonefritis

 

  1. Sekundarni nefrotski sindrom

–     maligne bolesti (karcinom pluća, prostate, debelog crijeva, multipli mijelom, limfomi, leukemije),

–      sistemske bolesti (sistemski eritemski lupus, Sjegrenov sindrom, reumatoidni artritis, vaskulitisi, sarkoidoza),

–      bolesti metabolizma (šećerna bolest, Fabrijeva bolest, amiloidoza),

–      nasledne bolesti (Alportov sindrom, kongenitalni nefrotski sindrom, Fabrijeva bolest),

–      infekcije (bakterijske: streptokokne infekcije, endokarditisi, tuberkuloza); virusne: hepatitis B, Citomegalovirus infekcije, EBV infekcije; protozoe: malarija, toksoplazmoza)

–      alergeni i imunizacije: polen, serumska bolest, zmijski otrov, vakcine,

–      hemijska jedinjenja (jedinjenja žive, bizmuta),

–      ljekovi,

–      poremećaji cirkulacije (tromboza bubrežne vene, srčana insuficijencija).

Patofiziologija

–        smanjenje koloidno-onkotskog pritiska plazme (zbog sniženih albumina u krvi),

–        povećana rapsorpcija natrijuma i vode u distalnim tubulima (zbog povećane aktivnosti natrijumovih kanala),

Klinička slika

–    otoci,

–    tjestasti,

–    najprije oko očiju i na licu, a potom se javljaju na rukama i nogama, tjelesnim šupljinama (pleura, perikard), a ponekad zahvataju cijelo tijelo (anasarka),

–    pjenušava mokraća,

–    žeđ,

–    povećanje tjelesne težine (od nekoliko kilograma pa čak i do preko 20 kg),

Komplikacije

  1. Hipervolemija i hipertenzija (zbog retencije natrijuma  i vode u distalnim tubulima);
  2. Infekcije (zbog gubitka imunoglobulina urinom);
  3. Malnutricija (zbog gubitka albumina urinom);
  4. Hiperkoagulabilnost krvi i tromboze (zbog gubitka antitrombina III i proteina C i S urinom).

Terapija

Etiološka terapija

Primarni nefrotski sindrom – kortikosteroidi, antimetaboliti i imunosupresivni ljekovi, inhibitori kalcineurina;

Sekundarni nefrotski sindrom – terapija osnovne bolesti.

Simptomatska i suportivna terapija

–        dijetetski režim (ograničen unos soli i vode),

–        ACE inhibitori smanjuju gubitak proteina preko glomerularne bazalne membrane glomerula,

–        albumini (povećavaju koloidno-onkotski pritisak i time vraćaju tečnost iz tkiva u krvne sudove),

–        diuretici Henleove petlje daju se nakon albumina,

–        preparati kalcijuma (jer  se gube zajedno sa albuminima),

–        statini radi snižavanja hiperlipidemije,

–        antiagregaciona terapija (acetilsalicilina kiseline),

–        antikoagulantna terapija primjenjuje se kod proteinurije preko 10 gr/24h,

–        antioksidansi (vitamin E, koenzim Q) smanjuju oštećenje bubrežnih glomerula.

 

Dr Elvir Mučić, spec. interne medicine

Klinički centar Crne Gore