Vijest da beba Sofija Markuljević boluje od spinalne mišićne atrofije (SMA) za koju je leka bilo jedino u inostranstvu i to po nezamislivoj i mnogima nedostižnoj cijeni od 2,5 miliona evra ujedinila je, ali i zabrinula svojevremeno mnoge u Srbiji jer većina građana nije znala gotovo ništa o ovom oboljenju.
Sofija je prije četiri godine bila prvo dijete iz Srbije koje je u Americi primilo najskuplji lijek na svetu Zolgensma, i tako dobila šansu za život jer je kod ove bolesti vreme do kog će primiti lijek ključno.
Ona, nažalost, nije jedino dijete u Srbiji kod kojeg je ustanovljena ova bolest.
Zahvaljujući neonatalnom skriningu koji se od septembra 2023. obavlja širom zemlje o ovoj bolesti se više zna, a i na vrijeme može da se uoči.
Rukovodilac nacionalnog skrininga za ovu bolest je saradnik Centra za humanu molekularnu genetiku na Biološkom fakultetu u Beogradu Miloš Brkušanin. On se već nekoliko godina intenzivno bavi izučavanjem biomarkera odgovora na terapiju kod osoba sa SMA koje se u našoj zemlji liječe od ove bolesti primenom inovativnih, genetički dizajniranih pristupa.
Prethodno je, prije početka nacionalnog skrininga rukovodio Studijom izvodljivosti neonatalnog skrininga za SMA, koji je sa grupom stručnjaka najprije započet u GAK Narodni front.
Značaj ranog testiranja i dobijanja dijagnoze
„Neonatalni skrining predstavlja mjeru prevencije bolesti čiji simptomi nijesu vidljivi na rođenju, ali kod kojih je liječenje potrebno započeti prije pojave simptoma jer bi, u suprotnom, došlo do nepopravljivih oštećenja. Ovaj vid prevencije ne samo da podrazumijeva rano otkrivanje bolesti, već i ranu primjenu terapije, usljed čega ima smisla samo kod bolesti za koje postoji terapijski pristup“, objašnjava Brkušanin za Forbes Srbija.
Sve zemlje svijeta prepoznale su vrijednost neonatalnog skrininga, ali ga ne sprovode u podjednakoj mjeri.
“U našoj zemlji se donedavno radio neonatalni skrining samo za tri bolesti – fenilketonurija, kongenitalna hipotireoza, i cistična fibroza, što je neuporedivo manje u poređenju sa zemljama u okruženju u kojima se na rođenju radi testiranje za nekoliko desetina bolesti”, objašnjava Miloš Brkušanin.
Ukazuje zato na značaj uvođenja i ovog skrininga i pojašnjava da se testiranje obavlja tako što se drugog ili trećeg dana od rođenja beba bocne u petu, odakle se na filter papir nakapa nekoliko kapljica krvi čijim se sušenjem dobija suva krvava mrlja. Iz nje je moguće uraditi analize na veći broj bolesti.
Brkušanin navodi da Biološki fakultet ima 26-godišnje iskustvo i ekspertizu u oblasti spinalne mišićne atrofije i tako predstavlja vodeću ustanovu u ovoj oblasti u našoj zemlji.
Podsjeća da su prve terapije za SMA postale dostupne u Srbiji 2018. godine i već tada je bilo jasno da najveći efekat postižu samo onda kada se primjene prije pojave simptoma, ili što ranije, po pojavi simptoma.
Imajući u vidu prirodu same bolesti, tokom koje dolazi do nepovratnog odumiranja nervnih ćelija, sledeći ključni korak na kome je trebalo raditi bio je neonatalni skrining za ovu bolest.
“Tako smo već 2018. počeli da uhodavamo sve laboratorijske procedure, a uz podršku Udruženja SMA Srbija i Univerzitetske dečije klinike Tiršova, kao i farmaceutskih kompanija koje su u potpunosti pokrile finansijske troškove analiza”, priča. Tako je u aprilu 2022. godine otpočela Studija izvodljivosti neonatalnog skrininga za SMA u Srbiji.
Miloš Brkušanin
Kao inicijator studije i neko ko je doktorirao na ovoj bolesti, postao je njen rukovodilac.
Cilj studije bio je da u jednom od najvećih porodilišta u zemlji, GAK Narodni front (gdje se rodi i do 8.000 beba godišnje), testiraju svaku bebu čija majka potpiše saglasnost za učešće u studiji i da, u slučaju dobijanja pozitivnog rezultata, uhodaju cio put provjere rezultata, saopštavanja porodici, davanja genetičkog savjeta i put davanja terapije u presimptomatskoj fazi bolesti.
Vrlo brzo po početku projekta kod dvije bebe rođene u GAK Narodni front skriningom je otkrivena SMA.
„Bebe su kao potpuno zdrave odvedene kući iz porodilišta, bez ikakvih uočljivih znakova bolesti, što znači da smo im dijagnozu postavili u idealnom trenutku budući da je efekat svih dostupnih terapija najbolji isključivo ukoliko se primjene pre pojave simptoma“, kaže.
One su dobile terapiju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to u rekordnom roku, oko dvadesetog dana života.
U Srbiji su o trošku RFZO dostupna tri lеka za spinalnu mišićnu atrofiju. Odnedavno i najskuplja gеnska tеrapija Zolgеnsma za koju se ranije moralo ići u inostranstvo.
Oboljela djeca se sada normalno razvijaju
Brkušanin priča i da je jedna od beba imala i starijeg brata od 16 meseci kod koga je naknadnim testiranjem takođe potvrđena SMA u pretsimptomatskoj fazi i kome je takođe odmah data terapija.
„Danas, gotovo dvije godine po otkrivanju, sve troje dece žive bez ikakvih znakova bolesti i razvijaju se kao njihovi zdravi vršnjaci”, ponosno i srećno kaže Miloš Brkušanin.
Ističe da nema veće sreće i satisfakcije nego kada se vidi cilj svega – da će ta deca voditi neuporedivo kvalitetniji život u odnosu na to kako bi im bilo da bolest nije otkrivena.
Ideja je bila da ova vrsta skrininga zaživi širom Srbije, i posle porodilišta Narodni front je počela da se primenjuje i u Kragujevcu.
“Nakon godinu dana trajanja studije u GAK Narodni front, smatrali smo da je vreme da se studija proširi na bar još jedno dodatno porodilište van Beograda, čime bi se dodatno uhodao transport uzorka do Biološkog fakulteta i zbrinjavanje novorođenčadi koja žive u drugim gradovima, a skrining učinio dostupnim većem broju novorođenčadi. Moram da naglasim da je sve bilo zasnovano na našem ličnom entuzijazmu i da smo povećali kapacitet skrininga bez mogućnosti da u tom trenutku povećamo i broj ljudi koji u njemu učestvuju”, priča sagovornik.
Tako je Studija proširena na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac.
Testiranje sada zakonska obaveza
Od početka studije, pa sve do sada testirano je više od 10.000 beba, ali osim ova tri pozitivna slučaja, novih slučajeva bolesti, na sreću nije bilo.
“Nakon ovih revolucionarnih rezultata, čiji je značaj odjeknuo celom našom zemljom, i nakon velikog truda i uložene energije da podignemo svest o značaju ranog otkrivanja bolesti, država je prepoznala da je pravi trenutak da se uvede nacionalni skrining za SMA kojim bi testiranje postalo zakonska obaveza za svaku bebu rođenu u našoj zemlji”.
Od 15. septembra 2023. godine, kada je pokrenut nacionalni skrining za SMA uzorci iz skoro 60 porodilišta širom Srbije dostavljaju se na Biološki fakultet.
Sada je to zakonska obaveza i majke više ne moraju da daju saglasnost za ovu vrstu testiranja, što je tokom „pilot“ faze bila obaveza, već se ono automatski sprovodi uporedo sa preostala tri neonatalna skrininga.
Roditelji su, kaže, u početku različito reagovali na ovaj skrining i nisu svi to baš lako prihvatili.
“Malobrojni imaju zadršku jer misle da se na njihovoj deci primenjuje nešto što je novo i nedovoljno poznato, što samo govori da i dalje treba raditi na podizanju svesti o značaju rane dijagnoze. Srećom, ogromna većina shvata da je ova procedura u najboljem interesu deteta i da jedino na taj način dete sa SMA ima mogućnost da živi normalno. Bez skrininga i bez terapije deca sa SMA najčešće brzo gube sposobnost samostalnog žvakanja, gutanja i disanja, usled čega umiru pre navršene druge godine”, priča sagovornik Forbes Srbija.
Ističe da nije bilo nimalo lako i da je poseban izazov bio kako saopštiti roditeljima u slučajevima kad je nalaz pozitivan i da je razumljivo za mnoge to bio šok, ali u svakom slučaju je od velikog značaja da se bolest „uhvati“ na vreme i terapija dobije što pre.
Od usamljenih pojedinaca do nacionalnog skrininga
Tim na Biološkom fakultetu u ovom poduhvatu čine doktori bioloških nauka ili istraživači saradnici sa višegodišnjim ili višedecenijskim iskustvom u molekularno-genetičkim analizama. Pored toga, važni saradnici i učesnici su i pedijatri, neurolozi, neonatolozi i članovi Udruženja SMA Srbija, bez čijeg zalaganja, kontakata i aktivnosti priča o skriningu ne bi imala ovakav ishod, ističe Brkušanin.
Ukazuje ipak da je uprkos njihovom velikom iskustvu, ekspertizi i plemenitoj ideji, put do uvođenja neonatalnog skrininga bio izuzetno mukotrpan:
“Bilo je potrebno pet godina rada da od ideje i usamljenih pojedinaca dođemo do toga da cela država prepozna značaj ovog projekta i uvede ga kao obavezan test na rođenju”, kaže.
Oblast naučnog istraživanja, interesovanja i rada Miloša Brkušanina predstavlja molekularna genetika naslednih bolesti čoveka, pre svega neuromišićnih. Doktorirao je na spinalnoj mišićnoj atrofiji i amiotrofičnoj lateralnoj sklerozi i u okviru svoje doktorske teze unapredio molekularno-genetičke testove koji se u Srbiji koriste za dijagnostiku ovih bolesti.
Proteklih godina učestvovao je u većem broju naučnih projekata, kako nacionalnih, tako i bilateralnih. Osim toga, već 12 godina drži nastavu na Biološkom fakultetu u Beogradu na svim nivoima studija – osnovnim, master i doktorskim studijama.
Iako mnoge naučne oblasti u Srbiji kubure sa nedostakom kadrova on kaže da je njegov utisak da molekularnih biologa ima dosta kako na fakultetima, naučnim institutima, tako i u zdravstvenim ustanovama. To, kako kaže, ne iznenađuje jer je molekularna biologija neraskidivi deo različitih oblasti, a njene metode primenjuju se u medicini, veterini, poljoprivredi i raznim granama industrije.
Izazov je bio pomjerati granice u ovoj oblasti
U vreme kada je upisao doktorske studije na molekularnoj biologiji i počeo da radi u Centru za humanu molekularnu genetiku, tema spinalne mišićne atrofije i amiotrofične lateralne skleroze mu je data i nije je sam izabrao. U tom trenutku, kako kaže, bilo je važno pomerati granice u toj oblasti i izazov mu je predstavljalo to što mu je bio poveren upravo takav zadatak.
Zbog brojnih obaveza kako u naučnom, tako i u nastavnom radu, iskreno kaže da je imao utisak da ništa ne postiže i da kasni za svojim kolegama, iako smatra da važi za izuzetno odgovornu i posvećenu osobu, a potom je i sav uložen trud ipak rezultirao uspehom.
Do sada se nije usavršavao u inostranstvu iako mu je to uvijek bila i ostala želja.
“Danas imam dosta poslovnih kontakata u mnogim zemljama, a u prethodne dve godine imao sam priliku da putujem u neke od njih i da kolegama pomognem da uvedu neonatalni skrining za SMA u Belorusiji, Gruziji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj…”, ističe.
Miloš kaže da kao dijete nikada sebe nije zamišljao kao naučnika, niti je bio opčinjen samo jednim zanimanjem ili jednom idejom.
„Bio sam otvoren za različita iskustva i spoznaje, posebno me je zanimala priroda i čini mi se da je upravo ta otvorenost mnoge stvari spontano privukla u moj život. Nesumnjivo je da su mojim dosadašnjim dostignućima umnogome doprineli velika disciplina, samokritičnost i analitičnost. Međutim, važan deo tog „uspeha“ zasigurno je i izražena empatija koju imam prema osobama sa retkim bolestima i želja da poboljšam kvalitet njihovog života“, priča.
Vjeruje da je za razvoj tog saosjećanja bio ključan jedan nemili događaj iz detinjstva usljed koga se i sam osjetio drugačije, neretko i diskriminisano, a to je povreda koju je doživeo sa svega dve godine usled koje je izgubio vid na jednom oku.
Kaže da je za njega najvažnije da radi ono što voli i u šta duboko vjeruje. Podvlači i da je za bavljenje naukom ipak najvažnija ljubav i da ona nije samo posao, nego i misija i žrtva na koju svako ko ulazi u taj poduhvat svjesno pristaje:
„Naučni eksperimenti često zahtjevaju da po 15 sati dnevno radite, da čekate mjesece i godine da biste došli do rezultata i kvalitetnih zaključaka, što je zaista mukotrpno… S druge strane, osjećaj ushićenja i zadovoljstva nakon dobijanja dobrog rezultata koji je možda samo vama značajan i saznanje da ste vi i vaše istraživanje samo dio nečeg većeg donosi ispunjenje koje drugi teško mogu da razumiju. Ovaj osjećaj je još veći ako rezultate svojih istraživanja možete direktno da primjenite”, zaključuje na kraju razgovora Miloš Brkušanin.
Forbes SRB
