POGREŠNO DOŽIVLJAVANJE RIZIKA
Naučno procjenjivanje odnosa između rizika i koristi, koje nosi upotreba vakcina, oslanja se na iskustvo i argumente na osnovu ozbiljnih kliničkih studija, a u obzir se uzimaju pitanja kao što je učestalost i ozbiljnost neželjenih događaja nakon primjene vakcine, težine i učestalosti komplikacija bolesti, te i pitanja alternativne mogućnosti kontrole bolesti.
Dr Laušević kaže da se dobro odmjerava koje će se vakcine koristiti i da je Crna Gora tu među državama sa najmanjim brojem vakcina.
– Smatramo da ne treba da vakcinišemo protiv hepatitisa A, osim izuzetno ugroženih populacija kao što su raseljena lica. Zahvaljujući vakcinaciji među njima nikad nijesmo imali epidemiju. Pojava hepatitisa A se može kontrolisati higijenom, ali to nije slučaj kod, recimo, varičele, koja se prenosi isto kao i male boginje i ne pomaže dobra higijena. Kliničkim studijama potvrđeno je da vakcina protiv Rota virusa izaziva uvrtanje crijeva, nauka je konstatovala da ta vakcina nije prihvatljiva. Vakcina MMR kod jednog od 30 do 40 hiljada vakcinisanih dovodi do pojave purpure, ali kada uporedimo dešavanja kod prirodno preležalih malih boginja, na svakih hiljadu do tri hiljade imamo pojavu purpure, koja nastaje kao posljedica bolesti. Ako vakcinišemo, smanjujemo učestalost bolesti 10 do 100 puta. Kod oralne Polio vakcine postoji mogućnost da na svakih jedan do pet miliona nastane paraliza vezana za nju. Jedini način da se bolest iskorijeni je vakcinacija. Neželjeni efekat kod vakcine od malih boginja je na svakih 100 ima 10 sa upalom srednjeg uva, 6 na 100 bi imali upalu pluća, na 1000 jedan encefalitis ili hiljadu manje oboljelih od boginja poslije vakcinacije. Bez vakcine godišnje bi imali po par hiljada oboljelih. Od 100 hiljada oboljelih od tetanusa 30 hiljada bi umrlo, kod difterije na 100 hiljada umire pet hiljada. Ali, na drugoj strani, ako imamo u vidu svakodnevne aktivnosti, dvije hiljade od 100 hiljada će poginuti vozeći motor, 200 od 100 hiljada onih koji skaču u vodu će poginuti. Četiri od 100 hiljada fudbalera će poginuti na terenu, a tri osobe će od DITEPER vakcine imati ozbiljnije reakcije, te jedno od 100 hiljada vakcinisanih MMR vakcinom. Ovo je pravi, realni rizik ustanovljen praćenjem ponašanja vakcina od najranijih stadijuma njihovog razvoja, pa do postmarketinškog. Ali ljudi imaju drugačiji doživljaj – kaže dr Laušević, objašnjavajući da se prije nego se primijeni neka vakcina vrše ozbiljna testiranja, a uvođenje nekad traje i po 30 godina.
On kaže da je prag tolerancije da se desi nešto loše jako nizak, pogotovu kod djece. Zbog toga, kako kaže, nema šale i ispitivanje se obavlja najprije na životinjama.
– Nakon ispitivanja na životinjama vrši se simulacija na kompjuteru, pa slijede ispitivanja na ljudima, koja prolaze kroz tri kliničke faze. Prva traje par godina na 10 do 100 osoba, druga od sto do hiljadu, a treća, ključna faza, na više desetina hiljada. U trećoj fazi se utvrđuje da li su rizici prihvatljivi, a djeltvornost onakva kakvu očekujemo. Kada vakcina dođe na tržište onda se prati ponašanje na jedna milion. Sistem nadzora nad vakcinama je umrežen u cijelom svijetu, što dodatno pokazuje da se itekao vodi računa o bezbjednosti vakcina i zato se držimo principa jednakosti dijeljenja koristi i rizika – istakao je dr Laušević.
ADITIVI – ŠTETNI ILI NEOPHODNI?
Dr Senad Begić, načelnik Odjeljenja za imunoprofilaksu u Institutu za javno zdravlje Crne Gore, kazao je da je jedan od glavnih principa protivnika vakcina, kada se radi o njihovom sastavu, da se koriste nepoznate izraze, jer znaju za strah kod ljudi od nepoznatog. Umjesto da se kaže voda, ističe dr Begić, govori se dihidrogen monoksid.
– U vakcinama ima mnoštvo sastojaka i hemijskih supstanci, koje ni nama kao profesionalcima nijesu bliske. Drugi razlog za priču je da se ovakve stvari, o štetnosti vakcina, mogu naći širom interneta. Kod antivakcinista postoji jedno „igranje sa najprostijom hemijom“, jer se ne uzima u obzir da se neki elementi, kao hlor, koriste u malim količinama u svakodnevnom životu, recimo u formi natrijum hlorida. Treći razlog su stavovi roditelja, vezani za sastav vakcina, a četvrti je tvrdnja da sastav vakcina nije javno dostupan – kazao je dr Begić, ističući da su glavni sastojci vakcina antigeni, a da se drugi mogu podijeliti u dvije grupe: aditivi i rezidue.
Aditivi su, objasnio je, ono što se dodaje vakcinama da bi se spriječila njihova bakterijska kontaminacija i produžio rok trajanja.
Add comment