Gojaznost je globalna epidemija

GOJAZNOST

Gojaznost spada u grupu endokrinih, nutritivnih i metaboličkih bolesti (E66). Definiše se kao stanje nagomilavanja masnog tkiva u mjeri u kojoj dolazi do ugrožavanja zdravlja, prouzrokujući smanjenje očekivanog trajanja života i povećan rizik od pojedinih akutnih i hroničnih oboljenja.

Gojaznost, kao globalna epidemija (globesity), nekada se odnosila samo na bogаte zemlje, dok je to danas globalni problem, nа svim nivoimа ekonomskog razvoja, koji sа sobom donosi tаlаs lošeg zdrаvljа i izgubljene produktivnosti. Od 1980. godine stopа gojаznosti skoro se udvostručila, što znači da danas ima nešto više od 200 milionа odrаslih muškaraca i nešto mаnje od 300 milionа gojаznih odrаslih ženа. Kada su u pitanju najmlađi, 2010. je oko 43 miliona djece imalo prekomjernu tjelesnu masu ili je bilo gojazno, što je u odnosu na 1990. godinu porast za čak 60 odsto. Studijа, koja je obuhvatila period od 1980. do 2013. godine, pokazala je da je prevаlencijа gojaznosti znаčаjno povećаna u svim uzrasnim kategorijama, kako u rаzvijenim, tako i u zemljаmа u rаzvoju. Zaključak je da se porast gojаznosti kod djece i odrаslih neće zаustаviti bez posvećenih nаporа u borbi protiv ove epidemije.

UZROCI

 Kao uzrok gojaznosti u više od 90 odsto slučajeva dominira kombinacija prekomjernog unosa visoko kalorične hrane i nedostatak fizičke aktivnosti. Manje česti uzroci gojaznosti su genetska predispozicija, endokrinološke bolesti, psihijatrijska stanja itd. Gojaznost je snažno povezana sa povećanom dostupnošću ukusnih namirnica i porastom upotrebe transportnih sredstava, ali i povećanom tehnologizacijom proizvodnih procesa.

Tabela 1:

BMI – indeks tjelesne mase koje je pokazatelj stanja uhranjenosti:

Tabela2:

Koliko je masti previše?

Tabela3:

Obim struka kao nezavisni pokazatelj rizika:

Žene: >88cm = veoma povećan rizik

Muškarci:  >102cm = veoma povećan rizik

ISHRANA:

Pravilna ishrana podrazumeva poštovanje nekoliko principa:

1. voditi računa o izboru hrane, odnosno birati onu hranu iz koje organizam dobija sve što mu je potrebno za normalno funkcionisanje, a izbjegavati hranu visoke energetske gustine koja je uglavnom nutritivno siromašna.
2. Voditi računa o količini hrane, odnosno individualno uskladiti energetski i nutritivni unos hrane.
3. Voditi računa o načinu pripreme hrane, odnosno, forsirati kuvanje i pečenje (sa minimalnim dodavanjem masnoća) kao načine za termičku obradu hrane, a prženje izbjegavati.
4. Voditi računa o vremenu uzimanja obroka, odnosno, ne preskakati doručak i jesti u razmacima od tri sata.

Koliko je važno voditi računa o dnevnom energetskom unosu hrane i o vrsti hranljivih materija koje se unose u organizam, može se zaključiti kroz sledeći prmjer: 1 gram masti ima energetsku vrijednost od 9kcal  što znači da ako pojedemo 55g masti u višku, unosimo oko 500 kcal u višku. Ako to radimo svakog dana, za nedelju dana ćemo uneti 3500 kcal viška. Rezultat  takvog ponašanja je uvećanje telesne mase od 400g nedjeljno, odnoso 2 kg mjesečno.

Tipični fast food obrok