U Srbiji se svake godine registruje oko 4.600 žena oboljelih od karcinoma dojke, a od iste bolesti godišnje premine 1.600 žena što Srbiju čini prvom evropskom zemljom po broju preminulih od raka dojke.
Broj oboljelih od ove bolesti neprestano raste, a zabrinutost je dodatno pojačana činjenicom da se rak dojke sve češće dijagnostikuje kod mladih žena u dobi između 20 i 50 godina.
Narodna poslanica Tatjana Macura rekla je danas da je imala mnogo sreće nakon što primjetila promenu koja je morala biti operisana i istakla da iznošenjem svog iskustva želi da apeluje na žene da odrade određene preglede.
Macura je u razgovoru za K1 televiziju iznela je svoje iskustvo rekavši da je napipala promjenu u pazušnoj jami, dok je intenzivno vežbala za sportske aktivnosti.
“U tom trenutku sam mislila da sam istegla ligamente ili da se nešto dogodilo sa mišićem, pošto sam radila vežbe za gornji dio tijela. Međutim, kada sam otišla u Dom zdravlja, doktorka nije mogla da ustanovi na osnovu pregleda o čemu se radi i uputila me je na ultrazvučni pregled mekih tkiva. Taj pregled, osim pregleda pazušnih jama, obuhvatao je i pregled dojke”, rekla je Macura.
Kako je navela, ultrazvučnim pregledom je ustanovljeno da duboko u dojci postoji jedna promjena koja je dalje upućivala na pregled mamografom i kod onkohirurga.
“Po klasifikaciji, ustanovljeno je da bi trebalo da odem i na operaciju, jer ovu promjenu nijesu mogli da definišu o čemu se radi. Radiolog koji je radio ultrazvuk, kao i onaj koji je radio mamografiju, su predložili operaciju. Onkohirurškinja koja me je vodila je to potvrdila, a ja sam uradila još jednu dodatnu analizu koja se radi u određenim danima ciklusa, to je magnetna rezonanca, i ona je takođe dala potvrdu klasifikacije. Intervencija je usledila odmah poslije toga. Imala sam puno sreće, doktorka koja je vodila moj slučaj imala je puno strpljenja”, objasnila je Macura.
Doktorka Mirjana Branković naglasila je da broj oboljelih nije toliko alarmantan, koliko je alarmant broj preminulih od ove bolesti.
“To ukazuje da se većina oboljelih kod nas javlja u poodmaklom stadijumu bolesti. Tu je kod nas veći problem, nego broj oboljelih. Mi kao zemlja moramo da insistiramo na edukaciji javnosti, da pričamo koji su faktori rizika za nastanak karcinoma dojke. Koji su promjenljivi faktori rizika na koje možemo uticati svojim određenim ponašanjem, jer postoje i nepromenljivi”, rekla je Branković.
Kako je navela, to važi za većinu bolesti, ali je pokazano da je za postmenopauzni karcinom dojke jako bitno održavanje tjelesne težine u normalnim granicama, fizička aktivnost i ishrana koja je prilagođena mediteranskom tipu ishrane.
“To su tri osnovna stuba koje svaka žena može da radi i tako da pomogne sebi, da smanji rizik od oboljevanja. Sa druge strane, moraju da postoje redovne mamografije, ultrazvuk do 50. godine i mamografski skrining koji organizuje država za žene između 50. i 69. godine života. Žene na svake dve godine, bez ikakvih znakova da su nešto napipale, trebalo bi da se podvrgnu tome. Pregledi kojima se žene podvrgavaju, omogućavaju da se bolest otkrije u početnoj fazi, kada je izlječiva. Najčešće se mamografski može otkriti ono što ne može da napipa onkohirurg, ni ginekolog. Takve promjene treba sanirati i pomoći ženama da ostanu zdrave”, poručila je doktorka.
Ultrazvučni pregledi odnose se na mlađu životnu dob, na žene koje imaju veliku gustinu žlezdanog tkiva i koje još uvek nijesu u menopauzi.
Pozitivna porodična istorija može izazvati sumnju na nasljedni oblik karcinoma dojke, koji se razlikuje od opšteg skrininga.
“Ovo zahtjeva drugačiji pristup. Važno je podići svest žena o ovom specifičnom obliku karcinoma. Žene treba da se informišu, procjene svoju porodičnu i ličnu istoriju u smislu nasljednih bolesti i prijave se za odgovarajuća testiranja kako bi saznale da li nose genetičke predispozicije koje mogu promjeniti njihov rizik. Rizik od razvoja raka dojke je visok, između 10 i 13 odsto. Kod nosioca genetičke predispozicije taj se rizik uvećava pet puta. On je između 60 i 80 odsto”, zaključila je Branković.
Euronews SRB
