Diskusija
U diskusiji koja se razvila poetncirano je više problema, pa je tako dr Fahrudin Hadrović, nefrolog iz Opšte bolnice Berane, podsjetio da pri opštim bolnicama nedostaju urgentni centri, te da bi trebalo jačati dnevne bolnice.
Direktorka Zavoda za transfuziju krvi prim. dr Gordana Rašović, istakla je da služba predstavlja preduslov za dobro funkcionisanje sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, ali da imaju veliki deficit kadra i budžeta.
Dr Samo Fakin, dugogodišnji direktor slovenačkog Fonda za zdravstvo, istakao je da u procesu edukacije treba ispoljiti opreznost, te da generalnu sliku potreba treba da dâ država, a ne strukovna udruženja kao što je to bilo u Sloveniji.
– Kod nas smo dosta edukovali medicinske sestre, možda i previše jer ih sada u bolnicama ima 40 odsto diplomiranih. U komorama su sami sebi određivali koliko edukacija je potrebno, pa je to ispalo prilično puno. Mislim da prvo treba analizirati na nivou države, koliko je i kojih znanja potrebno. Populacija stari, a to znači da ćemo imati komplikovanije hronične bolesti, koje su u finansijskom smislu najzahtjevnije. Sa edukacijom ne treba pretjerivati – kategoričan je Fakin, dodajući da je transformacija u menadžersko vođenje zdravstvenih institucija neophodna, te da treba uključiti sve intelektualce.
– Ljudima se ne može upravljati, oni prema tome imaju otpor. Ljudi moraju da prihvate poslanstvo neke ustanove za svoje, a onda će raditi dobrovoljno bez velike prisile. Dugoročno se ne može ići na to „slušaj, jer ja sam šef“, ali ovaj drugi način upravljanja, sa drugim metodama je jako težak – objasnio je Fakin.
Hrvatska iskustva
Bivša direktorka hrvatskog Zavoda za zdravstveno osiguranje Tatjana Prenđa Trupec, kazala je da su se ulaskom te države u Evropsku uniju otvorili veliki strukturni fondovi i da su mogli da koriste novac iz njih, ali su prethodno morali da napišu brojne strategije i konkretne planove finansiranja.
– Jedan veliki dio je bio za finansiranje specijalizacija, a drugi za kontinuiranu edukaciju za sve doktore. Strategija ljudskih resursa bila je preduslov dobijanja novca. Jedan od parametara izrade strategije bio je praćenje postignuća rada ljekara. Tako smo vidjeli gdje nam je i koja specijalizacija bila zaista potrebna u bolnicama – kazala je Trupec.
Hercegovci se rado liječe u Podgorici
Zamjenica direktora Fonda za zdravstvo Republike Srpske Nataša Grubiša, kazala je da su pacijenti iz Istočne regije RS (Trebinje, Bileća, Gacko), koja gravitira ka Crnoj Gori, dosta upućeni na naš zdravstveni sistem i da žele da se liječe u Podgorici.
– Naši pacijenti koji su se liječili u Podgorici imaju samo riječi hvale za usluge koje su tamo dobijali i za odnos osoblja i ljekara prema njima. Oni uvijek to ističu i žele da se liječe u Podgorici – kazala je Grubiša, zavaljujući crnogorskim zdravstvenim radnicima što su uvijek izlazili u susret pacijentima iz tih djelova RS.
Unapređenje tehnološke i komunikacione strukture
Ovogodišnji crnogorski Budžet za zdravstvo uvećan je za 16 miliona evra, a od tog novca 10 miliona je predviđeno za obnavljanje i kupovinu nove opreme. Ministarstvo zdravlja je, zajedno sa predstavnicima medicinskih ustanova, utvrdilo potrebe i prioritete za unapređenje tehnološke i komunikacione infrastrukture.
Ministar dr Kenan Hrapović, rekao je da su definisane strateške djelatnosti u kojima treba unaprijediti tehnološke kapacitete.
– To je u prvom redu kardiologija, pa radiologija, gastroenterologija, oftalmologija i hirurgija. Nabavku opreme za Klinički centar uradiće sama ta institucija, za domove zdravlja i opšte bolnice to će uraditi Fond zdravstva, a opremu za Institut za javno zdravlje i dva zavoda, za hitnu pomoć i transfuziju krvi, takođe će nabaviti same ustanove. Ono što je važno je da smo zajednički utvrdili šta je neophodno od opreme za dugoročno funkcionisanje zdravstvenog sistema i njegovih ustanova, te koliko je novca za to potrebno – rekao je Hrapović.
Ministar je kazao da je cilj zdravstvene politike da se regionalizuje problematika dijagnostike i operativnih procedura. Na taj način, objasnio je Hrapović, rasteretio bi se Klinički centar, kako bi mogao da pruža one usluge za koje je predviđen, a to su usluge tercijarnog tipa. KCCG je projektovan za 70.000 ljudi, ali on je trenutno i Opšta bolnica za tri opštine – Podgoricu, Danilovgrad i Kolašin, a uz to pruža dijagnostičke i terapijske usluge brojnim drugim pacijentima iz Crne Gore.
Add comment