Ćelije u našem organizmu su stalno izložene kiseoniku i njegovim efektima. Kiseonik je vrlo važan za pravilno funksionisanje fizioloških procesa, ali isto tako prouzrokuje i oksidaciju, čija su posljedica slobodni radikali.
Slobodni radikali su atomi, molekuli ili joni sa nesparenim elektronima u spoljašnjoj membrani. Slobodni radikali mogu da budu pozitivni, negativni, ili bez naelektrisanja. Nespareni elektroni daju radikalima hemijsku reaktivnost.
Izvor slobodnih radikala su izlaganje suncu (u određenim satima), dim cigareta, alkohol, mentalni stres i razne radiacije. Vremenom slobodni radikali u našem tijelu reaguju sa drugim ćelijama uništavajući njihov DNA. Neke ćelije se kompletno uništavaju a neke parcijalno, dok neke uspiju da se regenerišu, neke ostaju permanentno uništene.
Zadnja naučna istraživanja ukazuju na to da su baš slobodni radikali odgovorni za starenje i teške bolesti kao što su: kanceri, dijabetes i srčani problemi.
Antioksidansi su molekuli sposobni za inhibiciju oksidacije drugih molekula. Oksidacija je hemijska reakcija u kojoj dolazi do prenosa elektrona sa supstance na oksidativni agens, kojom mogu nastati slobodni radikali. Oni mogu započeti lančanu reakciju, a kada dođe do lančane reakcije u stanici, može biti prouzrokovana šteta ili može doći do njenog uništenja. Oni doniraju elektron slobodnim radikalima, oksidiraju se, i na taj način neutraliziraju reaktivne materije bez uticaja na fiziološke funkcije organizma, a da pri tom i sami ne postaju nestabilni. Antioksidansi su prirodne supstance koje inhibiraju ili uništavaju oštećenja ćelija prouzrokovana slobodnim radikalima. Ljudski organizam koristi endogene antioksidanse da se vezuju sa slobodnim radikalima, to jest sa njihovim slobodnim elektronima koji su odgovorni za razarenje drugih ćelija.
Gdje se antioksidansi nalaze?
Naše tjelo neprekidno inicira na homeostazu. Kao odgovor na to ono samo proizvodi antioksidanse koji se unose i hranom, tj. zdravom ishranom. Esencijalni antioksidansi su: vitamin C, A, E, beta-caroten, lutein, likopen, selen.
Vitamin A: velike količine nalazimo u mlijeku, mliječnim proizvodima, jajima, buteru, džigerici.
Vitamin C: U svakom voću i povrću (koje nije termički obrađeno): paprika, kupus, kivi, jagode, citrusi, brokoli, karfiol, paradajz, itd.
Vitamin E: U jezgrastom voću (bademi, kikiriki, lešnici, orasi). Bogati vitaminom E su takođe zeleno povrće i biljna ulja (maslinovo ulje, suncokretovo ulje) i sojini proizvodi.
Beta-caroten: nalazi se u žutom voću i povrću (šargarepi, breskvi, bundevi, krompiru, lubenici, itd.).
Lutein: najveća koncentracija se nalazi u zelenom povrću (blitva, spanać, brokoli), citrusi, žitarice.
Likopen: nalazi se u crvenom i pink voću (paradajz, lubenica, kajsije, crveni grejp)
Selen: najviše ga ima u žitaricama (riža, ovas, ječam, kukuruz), jezgrastom voću, mesnim proizvodima (riba, piletina, ćuretina, teletina), siru i jajima.
Suplementacija antioksidansima
Većina ljudi zbog održavanja vitalnosti i regeneracije organizma odlučuje se za uzimanje antioksidansa u obliku suplemenata. Oni se mogu uzimati pojedinačno ili u kombinaciji. Prije njihove upotrebe treba obavezno tražiti savjet ljekara ili farmaceuta, jer je važno da suplementi sadrže pravilan balans i procenat vitamina, minerala i enzima. U suprotnom, imaju negativan efekat na naše zdravlje. Njihovo uzimanje ne treba da traje dugo, potrebne su pauze kako bi se organizmu dala šansa da koristi i stvara svoje endogene antioksidanse.
Piše: mrph Djulija Hadžibeti
Add comment