U stomatološkoj praksi još je prisutna dilema o ekstrakciji zuba u akutnom stadijumu upale vilice i mekih tkiva. I oni koji, u načelu, prihvataju svrsishodnost ekstrakcije u toku upale, u praksi to rijetko provode. Razlog za takav stav, sa jedne strane, jeste neiskustvo u procjeni težine slučaja, iz kojeg proizilazi dilema pri donošenju odluke o tome da li je potrebno ambulantno ili bolničko liječenje. Sa druge strane, skučene mogućnosti , komplikacije koje mogu nastati u toku zahvata ili neposredno nakon ekstrakcije, takođe su razlog odložene ekstrakcije zuba. Oni koji ne vjeruju u svrsishodnost ekstrakcije u toku upale plaše se i toga da će se samom ekstrakcijom infekcija još više pogoršati , te da će biti odgovorni za eventualne naknadne komplikacije.
Činjenica je da se zubi vrlo rijetko ekstrahiraju u akutnom stadijumu upale i da se, gotovo po pravilu, prepisuju antibiotici prve grupe. Ako se pokaže da oni nemaju efekta prelazi se na antibiotike širokog spektra. Pri tome se, blago rečeno, upala vrlo često produži, a nerijetko i znatno pogorša. Kao posljedica oklijevanja mogu se desiti komplikacije, poput septikemije koja se može završiti letalno. Potrebno je poći od činjenice da su antibiotici i sulfonamidi moćno sredstvo, ali ne i svemoćno, pogotovo ako se daju nasumice. Ukoliko sama infekcija ne reaguje na određene antibiotike, čitava terapija temelji se na odbrambenim snagama organizma. Drugim riječima, terapije nema. Vrlo često, antibiogram se ne provodi jer za to treba vremena. Zato u akutnoj fazi infekcije treba primijeniti sigurnije metode, prije svega ekstrakciju zuba i inciziju, a antibiotik služi samo kao potpora takvoj terapiji. Ključno je istaći da se ekstrakcijom uklanja primarno žarište infekcije, dakle uzrok bolesti, što je osnovno načelo medicinske terapije.
Sa druge strane, moguće je da se ekstrakcijom zuba proširi upalni proces. To će se dogoditi u prisustvu difuzne infekcije koja se znatno proširila u okolna tkiva, ili onda kada već postoji septikemija. Tada ekstrakcija nema smisla, jer se ne postiže terapijski efekat, već se, naprotiv, pacijent izlaže nepotrebnom riziku dok je njegovo opšte stanje teško.
Postavlja se pitanje – da li ekstrakcija zuba pomaže ili šteti u izlječenju infekcije? Ako akutni lokalni periodontitis možemo savladati drenažom kroz kanal zuba, sasvim je jasno da ga još bolje možemo savladati ekstrakcijom zuba. Njome uklanjamo izvor infekcije i postižemo drenažu upalnog područja, što doprinosi suzbijanju upale i saniranju procesa. Takođe se nameće i pitanje da li je ekstrakcija zuba korisna samo u početnoj fazi upale, odnosno dok je proces još lokalizovan oko apeksa zuba, ili i kod već razvijene forme, lokalizovane ili difuzne – apces, flegmona. Za poodmakao proces, sama ekstrakcija neće biti dovoljna, zbog udaljenosti infekcije od samog zuba, već u tom slučaju treba izvršiti inciziju.
Praktični zaključci
Na osnovnu svega navedenog može se zaključiti:
- Ekstrakcija zuba uzročnika po pravilu je indikovana u svim fazama akutne lokalne upale vilice i mekih tkiva.
- Postoje odstupanja od tog pravila i to onda kada se ekstrakcijom neće postići terapijski efekat. Dakle, u tom slučaju odluka će zavisiti od kliničke slike, a kriterijumi zbog kojih će se odložiti ekstrakcija, a pacijent uputiti specijalisti, su:
– Infekcija koja brzo napreduje;
– Loše opšte stanje pacijenta, teškoće pri disanju, gutanju, povišena temperatura (iznad 101⁰ F – 38⁰ C);
– Jak grč vilice (manje od 10 mm);
– Toksičan izgled.
- Ako je proces uznapredovao u mekim tkivima, u više partija sama ekstrakcija nije dovoljna, već treba istovremeno izvršiti inciziju.
- Moramo se rendgenski orijentisati i biti sigurni da će ekstrakcija biti relativno laka. U protivnom, ako pretpostavljamo da će biti teška, potrebno je napraviti samo inciziju i pacijenta uputiti specijalisti.
- Anestezija mora biti adekvatna, a to znači da ne smijemo ubrizgati anestetik u upaljeno tkivo, jer bi se time infekcija proširila , a povećala bi se i mogućnost toksičnog djelovanja anestetika na organizam. Osim toga, sam anestestik ne bi djelovao. U takvim slučajevima anestezija mora biti sprovodna ili opšta.
- Antibiotik služi kao potpora takvoj terapiji. On se mora davati u propisanim dozama i bez prekidanja. Ukoliko se ne daje potrebna terapijska koncentracija antibiotika, davanje je beskorisno i štetno. Često se daju premale doze i prekratko se ordiniraju, a vrlo često se daju i neadekvatni antibiotici.
Iz svega rečenog proističe da je, pri akutnoj upali, potrebno izvršiti ekstrakciju zuba uzročnika, dok kod difuzne infekcije ona nema smisla, jer se ne postiže terapijski efekat.
Piše: Dr Aleksandra Šćepanović Đurović,
Ordinacija “Apolonia” Podgorica
Dodajte komentar