Cerebrovaskularne bolesti su treći po učestalosti uzrok smrti, odmah iza srčanih i svih formi malignih bolesti.
Najdrastičniji oblik cerebrovaskularnih bolesti je šlog. Šlog se definiše kao akutni neurološki deficit sa fokalnom ili globalnom simtomatologijom koja traje duže od 24h.
Hirurško liječenje karotidne bolesti je najvažniji i najznaćajniji vid liječenja ove, potencijalno jedne od najtežih bolesti u neurologiji i vaskolarnoj hirurgiji.
Smatra se da je hirurški značajna stenoza – stenoza preko 70%, na arterijskim sudovima vrata tj, karotidnim krvnim sudovima, glavni parameter u razmatranju indikacija za hiruršku intervenciju. Imajuci u vidu da je operacija na karotidama tj, everziona karotidna endarterektomija (CEA) preventivni hirurški postupak, stalno usavrašavanje, kako hirurških i dijagnostičkih radnji, je od izuzetne važnosti za postizanje sšo boljih rezultata u liječenju ovog, nadasve delikatnog problema.
Američki hirurg DeBakey je 1953. godine, učinio prvu opraciju na karotidama, onako kako se ona i danas radi, ali je ona publikovana tek 1959. godene.
Opsta anestezija sa kompletnim monitoringom vitalnih funkcija je optimalna za izvođenje kvalitetne rekonstrukcije ovog krvnog suda. Kod pacijenata ugroženih od strane kardiorespiratornog sistema ova operacija se može izvesti i u loklalnoj anasteziji.
Slobodno možemo reći da je operativna tehnika odlučujuci faktor za postizanje dobrih ranih i udaljenih rezultatata karotidne endarterektomije.
Ova operacija u tehničkom smislu podrazumijeva: • Transekciju u nivou karotidne bifurkacije, • Odstranjenje aterosklerotskog plaka iz arterije, • Anatomsku reinplataciju unutrašnje karotidne arterije (ACI).
Operacija na karotidnim krvnim sudovima je uglavnom operacija koja se mora dobro indikovati i veoma dobro pripremiti. Ali, treba reći da se u rijetkim situacijama ona može uraditi i kao hitan hirurški zahvat. Kada moždana ishemija postane kritična, razvija se prvo reverzibilno, a veoma brzo i ireverzibilno-nepovratno propadanje plemenitog moždanog tkiva. To znači da postoji vremenski period od početka simptoma do nastanka teških oštećenja na mozgu, tj. terapiski prozor. Ovaj vremenski period se kreće od nekoliko minuta do nekoliko sati. Ovdje nas iskustvo uči da se mora reagovati veoma ispravno i brzo.
Indikacija za pravu, hitnu karotidnu endarterektomiju bi bile: • Akutna okluzija (tromboza) karotidne arterije • Krescendo TIA
Ali isto tako treba znati i reći da se hitna operacija na karotidama ne preporučije ako postoji teško i definitivno neurološko oštećenje na mozgu, ako je prošlo više od 6h od početka moždanog udara, i ako je skener CT mozga pozitivan (hemoragija, ishemija). Na kraju treba reći da ova vrsta operacije za vaskularnog hirurga koji je izvodi predstavlja pravu nocnu moru, iz jednostavnog razloga što se ova operacija izvodi sa ciljem da se pacijent nebi šlogirao u doglednom vremenu. A to se u svim centrima otprilike dogadja u 1-3% slučajeva, gdje se i mi uklapamo. Takođe, treba kazati da ovaj mali procenat ove komlikacije ne predstavlja ograničenje za izvođenje iste, u poređenju sa velikim benefitom od ove intervencije za 98% operisanih pacijenata.
NA FOTOGRAFIJI: Vaskularni hirurzi KCCG – Dr Milosav Cmiljanić, Dr Goran Batrićević, Prof dr Božina Radević, Dr Davor Musić i Dr Perica Maraš
Dr Perica Maraš
Klinički centar Crne Gore
Add comment