Holesterol i njegov značaj

0
119

holesterolSam pomen riječi kolesterol kod većine ljudi izaziva asoci­jaciju na nešto što je loše po ljudsko zdravlje. Međutim, holesterol je supstanca veoma važna u našem organizmu, o čemu svjedoči i podatak da ga proizvodi skoro svaka ćelija našeg tijela. Od njega se proizvodi vitamin D, hormoni, zuč, veći dio mozga i nervnog sistema. Bez njega, nemoguć je rast i razvoj, varenje hrane. On je veoma važan antioksidant koji pomaže hvatanju slobodnih radikala, molekula koji bombarduju naše ćelije i uzrokuju prevremeno starenje, bolest, rak. Holesterol je jedan od prirodnih meha­nizama odbrane.

U prosjeku, odrastao čovek unese oko 500 mg holesterola dnevno u okviru ishrane. Organizam će sintetisati još oko 2.000 mg dnevno. Ako unosite manje holesterola, organizam će stvoriti više, a ako kroz ishranu unosite više, organizam će ga praviti manje.

Potpuno eliminisanje holesterola iz ishrane neće smanjiti njegovu koncentraciju u krvi. Postavlja se pitanje: ako dijeta ne utiče na nivo holesterola u krvi, šta onda utiče na njegovo sma­njenje?

Postoje dva tipa holesterola, jedan dobar, a drugi loš. Onaj dobri (HDL) vezuje se za lipoproteine visoke gustine, a onaj loši (LDL) za lipoproteine niske gustine i izbacuje se putem žuči, za šta je potreban i vitamin C.

Studija rađena prije 20-ak godina podijelila je srednjovječne muškarce u dvije grupe. Jedna grupa hranila se namir­nicama bogatim holesterolom, dok je druga bila na ishrani siromašnoj mastima i holesterolom. Obje su dalje bile podijeljene u dva tabora – jedan koji je vježbao (trčanje na oko 1,5 km dnevno) i drugi koji se nije bavio fizičkom aktivnošću. Na kraju studije obje grupe koje su se bavile fizičkom aktivnošću imale su značajno smanjenje holesterola u krvi (dakle, i ona grupa koja se hranila holesterolom), dok je kod obje grupe koje nisu vježbale holesterol i dalje bio visok (čak i kod one grupe koja je bila na dijeti). Zaključak je očigledan, holesterol u ishrani i dijete sa smanjenim unosom holesterola neće mnogo afektirati njegov nivo u krvi, ali će zato čak i umjerena izička aktivnost usloviti njegovo obaranje. Štaviše, fizička aktivnost će povećati dobar holesterol, a smanjiti koncentraciju lošeg. Visok nivo holesterola u krvi uglavnom nastaje usljed tri faktora:

1. Organizam ga proizvodi u velikoj količini

2. Suvišan unos kroz hranu

3. Nedovoljna eliminacija iz organizma.

lako su jaja namirnica na listi za izbje­gavanje kod mnogih koji imaju povećan ho­lesterol, to je hrana koja ne podiže holesterol u krvi – ako je spremljena na pravi način. Naime, ako je u procesu pripreme jaja mem­brana žumanceta prekinuta (kao kod kaj­gane ili omleta) ono brzo oksidira u loš ho­lesterol. Naprotiv, ako se jaje kuva, sprema rovito, tvrdo kuvano, ili peče „na oko”, žumance će ostati cijelo i neće oksidirati. Ho­lesterol u žumancetu je u svom prirodnom obliku „dobrog holesterola”, što je i logično s obzirom na to da će se iz njega izroditi novi život, tj. pile. Zato ne lišavajte sebe ove namirnice koja je odličan izvor proteina i sadrži mnoge nutrjente koji podržavaju život.

Jedno jaje sadrži oko 250 mg holes­terola i pomaže organizmu da ga sam sintetiše u manjoj količini jer ga dobija ishra­nom.

Najveći problem, kao što studija pokazuje, nije toliko unos kroz ishranu, koliko je problem u njegovoj sintezi i elimi­naciji.

Naravno, treba biti umjeren u konzumiranju hrane bogate holesterolom i mastima i zamijeniti ih esencijalnim

mastima kao što su omega-tri masne kisjeline, koje nalazimo u ribi, npr. treba izbaciti transmasne kisjeline, kao što je margarin (sintetska mast za koju čovjek ne posjeduje enzime za razlaganje), a konzumirati omega-tri (sardine, skuša, tunj, losos, orasi, laneno ulje), omega-šest (puter, suncokretovo ulje, kukuruz) i omega-devet kisjeline (maslinovo ulje, avokado, lješnik, kikiriki, badem) esencijalne masne kisjeline, koje su veoma važne za mnoge funkcije u organizmu, uključujući pravilan rad nervnog i imunog sistema, prevenciju srčanih i koronarnih bolesti.

Kad je riječ o eliminaciji lošeg oksidiranog holesterola, ishrana siromašna biljnim vlaknima i celulozom usporiće njegovo izbacivanje. Nasuprot tome, ishrana bogata vlaknima kontroliše holesterol. Toksična forma holesterola izbacuje se u crijeva uz pomoć žuči i vitamina C. Vlakna će vezati za sebe nešto od tog holesterola i izbaciti ga iz tijela, a vitamin C će ga učiniti rastvorljivijim i lakšim za eliminisanje.

Zobene ili ovsene pahuljice, integralne žitarice, a naročito sirovo voće i povrće, sadrže vlakna koja vezuju ne samo holesterol već i druge toksine i eliminišu ih iz crijeva, te tako smanjuju i incidencu raka debelog crijeva. Naravno, za ovaj proces potrebna je i voda u dovoljnoj količini, te je hidriranje organizma veoma važno za pročišćavanje. Pektin iz jabuke odličan je eliminator toksina i holesterola iz crijeva.