Šefica Kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) u Crnoj Gori dr sci Mina Brajović učestvovala je u svojstvu izlagača u Devetom sajmu medicine. Ovom prilikom ona je predstavila ulogu Svjetske zdravstvene organizacije u, kako je ocijenila, vanredno važnom procesu kakav je proces zajedničkog definisanja strateške platforme za unapređenje zdravlja, dobrobiti građana Crna Gore i uopšte učinkovitosti u zdravstvenom sistemu. Ona je navela da je ovaj angažman predstavljao privilegiju i čast za SZO da bude uključen i bude partner u jednom ovako važnom procesu.
Uz podsjećanje da su izazovi sa kojima je suočeno crnogorsko zdravstvo brojni i da su oni vanredno kompleksni, dr sci Brajović je objasnila i da kako bi naš odgovor bio održiv za mnoštvo tih izazova, važno je suočiti se sa onim što se nudi i koja su to rješenja. Prezentujući način na koji su formulisana ta rješenja, ona je navela da se tokom saradnje od oktobra prošle godine vodilo računa da cijeli prosec bude utemeljen na nekoliko principa. Osnovna težnja bila je da on bude inkluzivan, da se uključe sve relevantne institucije, subjekti, partneri, akteri kako bi se dobili važni inputi, kao i da bi se u dijalogu tražila rješenja.
Širok opseg konsultacija i akcija
U okviru procesa usaglašavanja Strategije zdravstvenog razvoja od oktobra prošle godine izvršen je izuzetno veliki broj konsultacija sa velikim brojem partnera i institucija iz zdravstvenog sistema i van zdravstvenog sistema. Regionalna kancelarija SZO koja je bazirana u Kopenhagenu pružila je tehničku ekspertizu, a dodatna ekspertiza vršena je i na Univerzitetu u Bremenu. Cijeli proces, po riječima dr sci Brajović, vođen je u duhu širokih konsultacija tokom kojih su iznošeni različiti stavovi i mišljenja.
Zdravlje kao osnovno pravo
Drugi princip navedenog procesa bio je da se vodi računa o tome da je zdravlje osnovno ljudsko pravo i da se vodi računa o principu jednakosti, pogotovo o rodnoj jednakosti. Kao što je to slučaj sa Velikom Britanijom, gdje, kako je navela šefica SZO kancelarije, postoji razlika u očekivanom trajaju života i do sedamnaest godina upravo zbog toga da li je neko rođen u Glazgovu ili živi i radi u Londonu, te nejednakosti odražavaju se na kvalitet zdravstvene usluge i u Crnoj Gori.
Nepostojanje adekvatnih podataka, preciznih i pouzdanih podataka, takođe je nešto na čemu sistem treba da radi. Stoga se i potencira da rješenja i intervencije novog strategijskog okvira treba da budu utemeljeni na postojećim raspoloživim podacima i na onome što se zovu dokazi. — Proces je vođen na način da smo se trudili kroz angažman i mobilizaciju naše tehničke ekspertize da to u stvari bude jedna prilika i za jačanje institucionalnih kapaciteta, ne samo kreatora politika, već takođe i jednog od naših partnera Instituta za javno zdravlje. Svakako, ta platforma je koncipirana na način da treba da omogući Crnoj Gori da realizuje i poštuje ono što su međunarodno preuzete obaveze uključujući i sami proces evropskih integracija i obaveze koje proizilaze iz usvajanja obaveza, usvajanja i tehnologije — objasnila je dalje dr sci Brajović.
Ovdje, naravno, treba voditi računa o poštovanju odredaba ratifikovanih konvencija, kao što su npr. Međunarodni zdravstveni pravilnik, Međunarodna konvencija za kontrolu upotrebe duvana i, uopšte, seta obaveza koji se tiče željenih kapaciteta za zdravstvenu sigurnost. Svojevrstan kompas komunikacije unutar ovog programa bio je Evropski program rada, što je, kako je objašnjeno, svojevrsna strateška platforma koju su 53 zemlje, članice Svjetske zdravstvene organizacije na regionu Evrope, usvojile na Regionalnom komitetu. — Mi smo analizirali ono što su potrebe i izazovi Crne Gore, sagledali smo crnogorski kontekst, sagledali smo kapacitete i mogućnosti, ali smo se svakako rukovodili onim što je sama vizija sadržana u Evropskom programu rada — objašnjeno je ovom prilikom. Ostvarivanje univerzalne zdravstvene zaštite jedna je od važnih okosnica Programa rada, što znači da svaki građanin ima legitimno pravo i očekuje da onda, kada mu je potrebno, može da ostvari kvalitetnu zdravstvenu zaštitu koja je jednako dostupna, a da pri tome, kako je rečeno, ne bude osiromašen.
Ostvarivanje univerzalne zastavne zaštite
Šefica SZO kancelarije u Crnoj Gori ocijenila je da kada je riječ o univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti u našem sistemu veliki izazov predstavlja upravo neadekvatna, jako slaba financijska zaštita. — To zapravo znači da u Crnoj Gori svi građani moraju da stave ruku duboko u svoj privatni džep i time daju jedan veliki financijski doprinos i injekciju u finansiranju zdravstvene zaštite. Vjerujem da će to biti takođe jedan od elemenata koji će u daljoj operacionalizaciji ove strategije kreator politike zajedno sa partnerima, tu mislim i na Ministarstvo finansija, tu mislim i na Fond zdravstva, razmišljati o opcijama kako da se možda optimizuju ta sredstva koja građani Crne Gore iz svog džepa direktno izdvajaju i investiraju kako bi se omogućilo to pametno, racionalno ulaganje, kako bi se omogućilo ono što mi zovemo jedna bolja i veća vrijednost za uloženi novac — objasnila je ona.
Ostvarivanje univerzalne zastavne zaštite kao jedan od prioriteta podrazumijeva i dostupnost bezbjednih, kvalitetnih, efikasnih ljekova i vakcina. U situaciji kad i prosječan građanin shvata da nema univerzalne zdravstvene zaštite bez jednako dostupne vakcine i bezbjednog lijeka, dr sci Brajović ukazuje na ponašanje tokom pandemije, kada se vidjelo koliko je Crna Gora kao malo tržište suočena sa još jednim dodatnim izazovom, da mala tržišta nisu tako atraktivna za velike farmaceutske kuće i zato je saradnja sa farmaceutskim sektorom i kućama vanredno važna.
Zdravstvena sigurnost i promocija
Druga važnaa komponenta Evropskog programa rada koji je bio kompas u stvaranju Strategije zdravstvenog razvoja Crne Gore tiče se zdravstvene sigurnosti. — To su svi oni kapaciteti u zemlji koje sistem treba da mobiliše da bi zapravo bio spreman, pripremljen da odgovori na adekvatan način, kvalitetno i blagovremeno, na ono što je zdravstvena kriza, bez obzira na vrstu i tip hazarda — kaže dr sci Brajović. Podsjećajući na iskustvo suočenosti s biološkim hazardom COVID-19, ona je ukazala na perspektivu klimatskih promjena, zbog čega je neophodno da se sistemi i dalje osnažuju, da se ulaže u zdravstvenu sigurnost, jer, kako je rekla, ulaganje u zdravstvenu sigurnost je u stvari ulaganje u zdravlje i to je ulaganje u održivi razvoj.
Dr sci Brajović: — Ulaganje u zdravstvenu sigurnost je u stvari ulaganje u zdravlje i to je ulaganje u održivi razvoj.
Treći stub komunikacije u okviru uspostavljanja Strategije bila je promocija zdravlja. Pored toga što se pod adekvatnim ulaganjem u zdravstvo obično misli na više novca, ali, istakla je dr sci Brajović, uvijek je veoma važno da kreatori politika prije svega obezbijede da ono što imaju da se to racionalno troši. — Vanredno je važno da ono što imaju pametno ulažu — naglasila je ona.
Navodeći primjer kontrole upotrebe duvana kao sredstva uštede u zdravstvu, dr sci Brajović je istakla da samo troškovi koji su povezani sa upotrebom duvana u Crnoj Gori obuhvataju 7%, ne zdravstvenog budžeta, nego ukupnog nacionalnog GDP-a. — Upravo sam ovo navela kao primjer jednog ozbiljnog javnozdrastvenog izazova koji je uzrok brojnih oboljenja, velikog troška budžeta, zdravstvenog i nacionalnog, i razvojni problem koji može da se rješava tako što bi se ulagalo pametno u zdravstveni sistem, podrazumijevajući veća ulaganja u promociju zdravlja, veća ulaganja u prevenciju zdravlja, jer svaki euro koji je uložen u prevenciju, to ne smijemo da zaboravimo, to je euro koji se višestuko vraća — istakla je dr sci Brajović.
Svaki euro koji je uložen u prevenciju, to ne smijemo da zaboravimo, to je euro koji se višestuko vraća — istakla je dr sci Brajović.
Izazov hroničnih nezaraznih bolesti
— Radeći na ovoj strategiji, mnogo smo izazova i problema identifikovali i dokumentovali. Jedan od njih, bez sumnje, je problem hroničnih nezaraznih bolesti. Crna Gora ga je već prepoznala po svojoj magnituti, ne samo kao javnozdravstveni problem ili kao problem sektora zdravstva, nego ga je prepoznala kao jedan razvojni problem i prepreku održivog i inkluzivnog razvoja čitavog crnogorskog društva i sistema — kaže dr sci Brajović. Hronične nezarazne bolesti su u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja prepoznate kao jedan od ključnih strateških prioriteta jer je, kako je objasnila dr sci Brajović, shvaćeno da je to tolika prepreka da i te kako utiče na produktivnost crnogorskog društva, da rezultira jednim velikim apstinetizmom, da negativno utiče na radnu snagu. Uzroci tako velike magnitude problema epidemije hroničnih nezaraznih bolesti, kako je objašnjeno, potiču iz neadekvatne, neoptimalne, suboptimalne organizacije zdravstvenih servisa, sa jedne strane, a sa druge, ono što generiše tu epidemiju jesu naša ponašanja.
Upozoravajući i na slične probleme crnogorskog javnozdravstvenog sistema, kao npr. antimikrobnu rezistenciju, dr sci Brajović je upozorila da je Crna Gora u samom vrhu po potrošnji antibiotika u cjelokupnom regionu Evrope. — To je opet jedan primer našeg ponašanja. Zato je vanredno važno da Ministarstvo zdravlja, uz podršku Instituta i svih relevantnih partnera, jako puno radi na promociji zdravlja — ističe dr sci Brajović.
94% ukupnog mortaliteta u Crnoj Gori otpada na hronične nezarazne bolesti, a preko 80% invaliditeta u Crnoj Gori otpada na hronične nezarazne bolesti. — To je nedopustivo zato što to može da se spriječi — ističe šefica SZO koncelarije.
Strateški odgovor
Crna Gora, kako je konstatovano više puta tokom Sajma medicine, jedna je od rijetkih zemalja koja nepuni jedan procenat ulaže u projekciju i promociju zdravstva. Kao takva nije ni bila spremna za vanrednu situaciju gabarita COVID-19 pandemije, zato što, po objašnjenju dr sci Brajović, u cijelom lancu od nekoliko karika efikasnog odgovora, počevši od nadzora do komunikacije u riziku, kapaciteti nijesu bili adekvatni. S tim u vezi definisan je strateški okvir koji, kako je izvijestila dr sci Brajović, prvenstveno predviđa da temelj svega mora da bude snažna primarna zdravstvena zaštita, da mora da se ulaže u kvalitet, moraju da postoje operativni modeli za kontrolu i praćenje kvaliteta. — Ako ne budemo imali profesionalni manadžment, počevši od zdravstvenih ustanova, koji će da radi svoj posao, koji će da kontroliše na dnevnoj osnovi, koji će imati set indikatora da zajedno s Ministarstvom zdravlja prati rezultate i efekte i intervencije politike, mjere svog takođe manadžerisanja, mislim da će zdravstveni sistem još dugo čekati da pokaže i daje bolje rezultate — ističe dr sci Brajović.
Dalje, prepoznato je da mora da se ulaže u promociju, prevenciju, kontrolu rizikofaktora i, na kraju, kao naročito važno prepoznato je da treba da se ulaže u jačanje kapaciteta za pripremljenost i odgovor na naredne situacije. — COVID nije bio ni prva ni posljednja pandemija, samo ono što očekujemo je da će ti ciklusi sada biti kraći, sa kojima ćemo mi, kao sistem, kao društvo, biti suočeni — upozorila je dr sci Brajović. Realizovani odgovor je, po njenoj ocjeni, poprilično detaljan, a u cilju procjene učinka opisani su i monitoring i evaluacija, sa cijelim setom indikatora. Ti indikatori, kako je objasnila, govore o tome da su aktuelni donosioci odluka u Crnoj Gori zaista opredijeljeni i posvećeni da se podigne nivo transparentnosti, a to šalje još jednu poruku: da moramo da radimo kao sistem zdravstva i mnogo više da unaprijedimo kvalitet dostupnih podataka.
Anita Đurović
Add comment