Oksidativni stres je stanje koje nastaje kada produkcija slobodnih radikala nadvlada sposobnost tijela da ih neutralizuje, odnosno eliminiše. Može da nastane usljed manjka antioksidanasa ili obilja slobodnih radikala. Antioksidanti su materije koje štite organizam od slobodnih radikala. Kada za sebe vežu kiseonik, oni na taj način onesposobljavaju slobodne radikale i jačaju odbrambene sposobnosti tijela.
Jednom kada se radikal oslobodi, šteta se brzo širi. Slobodni radikali u arterijama (obično nastali zbog hrane pržene u dubokom ulju, duvanskog dima ili zagađenja vazduha) mijenjaju strukturu lošeg holesterola, tako da on počne da uzrokuje srčane probleme. Sunčeva svijetlost udružena sa zagađenjem vazduha može da stvori slobodne radikale u oku, gde oni oštećuju retinalne ćelije, dovodeći do katarakte ili sljepila. Takođe se mogu stvoriti slobodni radikali i u ćelijama kože, gde oštećuju DNA-ćelije, povećavajući rizik od raka kože i preranog boranja. Slobodni radikali, tj. oksidanti, mogu uništiti bilo koju ćeliju koja im se nađe na putu – kažu stručnjaci. Zato su toliko važni oni koji se bore protiv njih – antioksidanti. Oni djeluju tako što vraćaju molekulu izgubljeni elektron, bez oštećenja drugog molekula.
Naše tijelo stvara mnogo antioksidanata, ali to, nažalost, nije dovoljno da se izbori sa svim slobodnim radikalima, tako da antioksidante treba dodatno unositi – hranom ili dijetetskim suplementima. Svakako da je neophodno izbjegavati stanja stresa, koja mogu ugroziti naš organizam i isprovocirati stvaranje slobodnih radikala.
Najbolji način da se tijelo obskrbi potrebnom količinom antioksidanasa i na taj način odbrani od svih štetnih uticaja slobodnih radikala u organizmu, koji značajno mogu ugroziti naš zdravstveni status, je balansirana i adekvatna ishrana. Tijelo na taj način crpi potrebne antioksidanse i stvara jedan vid odbrane organizma. Na taj način se jača otpornost organizma i podstiče imuni sistem na odgovor, kada zatreba. Iskoristljivost antioksidanasa na ovaj način je u mnogo većem procentu zastupljenija, nego ako bi se potrebne količine antioksidanasa nadoknađivale posredstvom dijetetskih suplemenata. Podatak, koji je rezultat jednog naučnog istraživanja ukazuje na to da je iskoristljivost antioksidanasa iz organski gajenog voća i povrća 40% jača u odnosu na konvencionalno gajeno voće i povrće.
Šta su to slobodni radikali?
Toksični molekuli kiseonika oštećuju svaki dio tijela. Oni reaguju u dodiru sa važnim ćelijskim komponentama, uključujući DNA, masti i proteine – što ima za rezultat ćelijsko oštećenje. Samo jedan slobodan radikal može da pokrene brojne, veoma štetne reakcije (razgradnju ćelijske membrane, prekid važnih procesa u tijelu, pucanje genetskog koda i formiranje muti-ranih ćelija).
Slobodni radikali se stvaraju u svim procesima sagorjiev-anja – kao što su pušenje, zračenje, sagorjevanje benzina, izduvni gasovi, pa čak i metabolički procesi u organizmu i prženje hrane. Međutim, slobodni radikali mogu da se stvore i u toku raznih bolesti, raznih medicinskih tretmana, infekcija, tokom trudnoće i sl.
Najbolji izvor antioksidanasa je prirodna hrana. Većina obojenog voća i povrća je izuzetno bogata ovim supstancama. Kivi ima više vitamina C od narandže, zeleni kupus je perfektan izvor vitamina A, dok je avokado poznat kao „superhrana” jer sadrži optimalan nivo ugljenih hidrata, proteina, masti i vitamina E. Vitamin B se nalazi u banani, šargarepi, sočivu, tuni, lososu, sjemenkama suncokreta. Tokom trudnoće, potrebno je da se poveća unos cinka (jaja, ćuretina, sjemenke bundeve). Losos i tuna su prirodni rezervoari esencijalnih aminokisjelina i masnih kisjelina, kao i cinka. Brokoli, karfiol, kupus, prokelj, blitva, tikvice – bogati su beta karotenom, koji štiti membrane ćelije, pretežno gastroin-testinalnog i respiratornog trakta, od najezde slobodnih radikala. Fitonutri-jenti su značajan izvor zaštitnih elemenata.
Ishrana bogata voćem i povrćem raznovrsnih boja, najbolji je način da tijelo dobije beta karotene i ostale karote-noide, ali i neophodne vitamine i mnoštvo minerala i fitonutrijenata (flavonoida, polif-enola) korisnih za zdravlje.
Tamno zeleno lisnato povrće (spanać, kupus, brokoli), ali i grašak, špargla i kivi sadrže lutein, moćni antioksidans koji smanjuje rizik od katarakte i degeneracije očnih struktura. Povrće i voće narandžaste i tamno žute boje: kajsija, breskva, šargarepa, bundeva, dinja, žuta paprika – sadrže beta karoten i vitamin C, ali i lutein.
Brokoli, karfiol, blitva – sadrže indole, antikancerogene materije.
Lubenice, crveni grejpfrut i paradajz su dobar izvor likopena.
Borovnice, kupine, grožđe, plavi patlidžan i šljive sadrže antocijanin i polifenole, moćne antioksidanse koji smanjuju rizik od mnogih bolesti.
Bijeli, crni luk i praziluk su blagih boja, ali sadrže alicin, antioksidant koji smanjuje krvni pritisak i povećava sposobnost borbe protiv infekcija. Dodavanje luka u jela je korisno kao jedna porcija povrća.
Add comment