Operacija krajnika: da ili ne ?

0
1290

S obzirom na to da ne postoje apsolutni klinički parametri koji defnišu hronično oboljele krajnike u mirnoj fazi, u praksi su se korisnim pokazali:

-Crvenilo prednjih nepčanih lukova (Frankeov simptom) – tamno crvena i zadebljala ivica, otok zadnjih lukova,

-Prisustvo detritusa (čvrsti čepovi ili gnojni sadržaj) u krajnicima,

-Asimetrija krajnika,

-Hronični otok vratnih limnih čvorova.

Hronični tonzilitis je relativna indikacija za operaciju.

PERITONZILARNIAPSCES

Peritonzilarni apsces je komplikacija ponavljanih upala krajnika ili hroničnih upala krajnika koji se u prvom ataku tretira incizijom i drenažom uz konzervativnu terapiju. Ponovljeni atak peritonzilarnog apscesa relativna je indikacija za operaciju krajnika.

Hemoragični tonzilitis – „krvareći krajnik”

Hemoragični tonzilitis, „krvareći krajnik”, karakteriše učestalo krvarenje iz izraženog krvnog suda na krajniku. Ako ne može biti kontrolisano kauterizacijom, zbog loše sarad-nje ili smanjenja nivoa hemoglobina i hema-tokrita, potrebno je hirurško zbrinjavanje. Apso­lutna je (definitivna) indikacija za operaciju zbog postojanja sumnje na malignitet.

Asimetrični krajnici – krajnici nejednake veličine

Uvećanje i veoma izražena asimetrija ili ulceracija krajnika treba da probudi sumnju na maligni proces (limfom, karcinom), a naročito ukoliko kliničku sliku karakteriše anamneza upala krajnika koja traje duže od šest sedmica, što je praćeno otežanim gutanjem, noćnim znojenjem i lako povišenom temperaturom. Apsolutna je indikacija za vršenje operacije zbog postojanja sumnje na malignitet.

Idiopatska hiperplazija tonzila i adenoida

Idiopatska hiperplazija tonzila i adenoida (uvećanje nepčanih krajnika i trećeg krajnika) predstavlja uvećanje limfnog tkiva ždrijela koje je u disproporciji sa prostorom gornjih aerodiges-tivnih puteva koji započinju svoj razvoj u ranom djetinstvu. Ova pojava nije praćena znakovima inflamacije, a svojim prisustvom vrši mehaničku opstrukciju u gornjim aerodigestivnim putevima. Relativna je indikacija za operaciju.

Savremene indikacije za adenotonzilektomiju (operaciju sva tri krajnika) koje se odnose na dječiji uzrast

l.Ponavljane ili hronične upale krajnika i trećeg krajnika, naročito ako su praćene komp­likacijama:

– Nenapredovanjem djece, kao posljedi­com čestih upala ili česte primjene antibiotika,

– Febrilnim konvulzijama,

– Oboljenjima traheobronhijalnog stabla

i pluća.

Relativna je indikacija za operaciju.

2.Idiopatska hiperplazija tonzila i adenoida praćena komplikacijama:

– Opstruktivnom apneom u snu (zastoj disanja u toku spavanja). Opstruktivna apnea u snu karakteriše se prekidima disanja djece u snu u trajanju od 10 s, kao i time da se javlja u najmanje 30 epizoda tokom 6 časova spavanja. Predstavlja apsolutnu indikaciju za obavljanje operacije. Opstruktivnu slip apneu treba razlikovati od opstruktivne hipopnee kod koje se uočavaju otežano disanje, disanje na usta, hrkanje, suvoća u grlu, kao rezultat smanjenog protoka vazduha. Ovaj oblik opstrukcije predstavlja relativnu indikaciju za operaciju.

– Poremećajem dentalne okluzije i abnor­malnosti orofacijalnog razvoja, adenoidni facies. Ovo je apsolutna indikacija za operaciju krajnika.

– Govornim abnormalnostima u smislu pojave hipo- i hipernazalnog govora, u zavisnosti od toga da li je udruženo sa rascjepom mekog nepca i insuicijencijom mekog nepca. Ovo je relativna indikacija za operaciju.

– Smetnjama pri gutanju, što može dove­sti do nenapredovanja i smanjenog razvoja djeteta. Ovo je relativna indikacija za operaciju.

Savremene indikacije za adenoidektomiju

1. Ponavljane ili hronične upale trećeg krajnika, naročito ako su praćene komplikacijama na ušima, sinusima, traheobronhijalnom stablu i plućima. Predstavljaju relativnu indikaciju za operaciju.

2. Hiperplazija adenoida (uvećan treći krajnik), naročito ako je praćena komplikacijama u vidu sekretornog otitisa medie predstavlja rela­tivnu indikaciju za operaciju.

Operacija nepčanih krajnika i operacija trećeg krajnika, urađene zbog pravih i preciznih indikacija, podižu kvalitet života koji je bio narušen i normalizuju režim života usljed čestih odsustvovanja iz škole ili sa posla. Ponekad spašavaju život bolesnika.

 

Piše: dr Jevrem Nedić, otorinolaringolog