Nacionalna strategija kao pravovremena priprema za upotrebu vakcina protiv SARS-CoV-2
Ocjenjujući da vakcinacija protiv novog koronavirusa (SARS-CoV-2) predstavlja jedan od najvećih logističkih ali i javnozdravstvenih izazova modernog vremena, Institut za javno zdravlje decembra 2020. objavio je Nacionalnu strategiju za uvođenje, distribuciju, primjenu vakcine(a) protiv COVID-19. Pravovremena priprema, kako administrativna tako i organizaciona, za upotrebu vakcina protiv SARS-CoV-2 predstavlja ključni elemenat „izlazne strategije“ u borbi sa COVID-19 koji će uz dalje doslijedno sprovođenje opštih nefarmakoloških mjera prevencije i suzbijanja infekcije omogućiti „povratak u normaluˮ i funkcionisanje svih elemenata društva na način koji je postojao prije pandemije.
SZO dva puta sedmično ažurira podatke o situaciji koja se tiče istraživanja i razvoja vakcina te statusu kliničkih ispitivanja uz kompletnu prateću dokumentaciju. Navedeni pregled je dostupan sa: https://www.who.int/publications/m/item/draft-landscape-ofcovid-19-candidate-vaccines. Trenutno, za većinu vakcina kandidata (57%) se očekuje da zahtijevaju dvije doze radi postizanja optimalne imunogenosti i učinkovitosti.
(Nacionalna strategija za uvođenje, distribuciju, primjenu vakcine(a) protiv COVID-19, Tipovi vakcina, IJZ, 2020, str. 10)
‒ Što se tiče Nacionalne strategije, naš cilj je bio da jasno i transparentno predstavimo sve ono što će biti naredni koraci da vakcina dođe i da se vakcina uvede u Crnoj Gori. Postoji čitav niz preporuka na osnovu kojih smo radili Strategiju. To su uglavnom dokumenti SZO koji određuju formu Strategije. To govori da Stategija mora imati najmanje 11 poglavlja koja su ključna za sav proces vakcinacija. I ono što je jako važno, jeste da se koristi čitav set alata za sprovođenje Strategije ‒ naveo je dr Senad Begić u uvodu prezentacije na Treningu posvećenom edukaciji novinara u Budvi.
U vezi s izborom vakcine dr Begić je naveo da pristrasnost bilo koje vrste ne može biti razlog za odlučivanje za određenu vrstu vakcine. SZO se postavlja kao krovna institucija prema kojoj je naš zdravstveni sistem u obavezi da redovno prezentuje podatke na osnovu kojih se prati ispunjavanje ciljeva. Ključni elementi formulisanja Strategije odnose se na regulatorni okvir, formiranje koordinacije, finansijskih sredstava, definisanje ciljnih populacija, organizaciju programa imunizacija, logističkog lanca, resursa, proces farmakovigilance, učinkovite komunikacije i angažovane zajednice, praćenje obuhvata i evaluacije uvođenja vakcina.
‒Što se tiče finansija dosad, s obzirom na vanredne okolnosti, Institut nije imao većih problema ‒ naveo je dr Begić. On je istakao značaj koordinacije procesa i organizacije sistema. ‒Nema organizacije koja će dovesti do najboljih rezultata. To mora da bude kombinacija različitih iskustava, pri čemu su ključni principi definisani u ovoj strategiji da se držimo nečega što je dobro, što je dalo odlične rezultate, a to je šema organizacije vakcinacije ‒ rekao je dalje on.
Ciljna grupa su stariji i osobe s hroničnim bolestima. Šema samodavanja na nivou domova zdravlja je trenutno najbolja. Formirano je, na nivou Republike, radno tijelo za imunizaciju. Na nivou opštine šema je, po objašnjenju dr Begića, skoro identična. ‒ Svaka opština će imati koordinatora za imunizacije, obuhvataće radnu grupu sastavljenu od pripadnika koordinatora zdravstvene njege svake generacije. Ciljne populacije su razvijene korišćenjem principa kojih treba da se pridržava svaka zdravstvena ustanova: dobrobit, jednakost, reciprocitet, jednako poštovanje, nacionalna ravnopravnost i legitimitet ‒ pozvao se na postavke Strategije dr Begić. ‒ Kad se govori o rasporedu vakcina, mi smo se trudili da definicija ciljnih grupa bude bazirana na tome da svi imaju obezbijeđen maksimalni mogući benefit. Oni koji su u nepovoljnijem položaju iz bilo kog razloga (bolest, siromaštvo) imaju prednost ‒ objašnjeno je ovom prilikom.
Prezentujući dokumentaciju na kojoj je bazirana Strategija, dr Begić je izrazio značaj uspjeha u dobijanju statusa posmatrača u SAGE-u, jer je to prilika da vidimo kako funkcioniše rasprava na ovom nivou i kako se donose važne zdravstvene odluke.
Govoreći o ciljnim grupama vakcinacije on je objasnio da u prioritetne grupe spadaju institucije sa smještajem za stare i institucije za lica sa teškim poremećajima u razvoju, kao i osoba koje tamo rade, zdravstveni radnici na prvoj liniji fronta i lica starija od 80 godina. Grupa 3 i sve ostale grupe imaju princip da polako spuštaju starosnu granicu. Tu spadaju zaposleni u privatnim zdravstvenim ustanovama, pripadnici vitalnih službi, sa posebnim fokusom na vaspitače, kao i ostali pripadnici vitalnih službi na državnom i lokalnom nivou, pa i osobe starije od 50-59 godina. Kad se završi ovaj protokol prelazi se na vakcinaciju opšte populacije. Prvo će se, po Begićevoj najavi, vršiti vakcinacija u Podgorici, u 6 vakcinalnih punktova. ‒Što se tiče logističkog lanca uspjeli smo da izvršimo popis opreme za čuvanje vakcina u domovima zdravlja, u cilju nabavke nedostajuće opreme. Kapaciteti na nivou domova zdravlja su zadovoljavajući za smještaj vakcina, međutim, nije bilo kapaciteta u minusu. Dakle, domovi zdravlja nijesu imali niti su im bili potrebni zamrzivači za čuvanje vakcina. Preko 1000 l već je dostupno Montefarmu za Fajzerovu vakcinu (- 60°C- -90°C) ‒ naveo je dr Begić.
Završena je obuka zdravstvenog osoblja u svim javnim zdravstvenim ustanovama. Slijede Klinički centar, privatni ljekari, Farmaceutska komora i slični projekti. Praćenje obuhvata podrazumijeva, po prvi put, izvještavanje SZO o polu, ciljnim grupama i po teritorijalnim postignućima. ‒Imamo mogućnost da pratimo svaku vakcinisanu i svaku pozirtivnu osobu, te relativno lako i brzo možemo da identifikujemo učinak vakcinacije ‒ naveo je na kraju dr Begić.
Anita Đurović
Dodajte komentar