O vitaminu K u posljednje vrijeme izlazi sve više naučnih studija koje potvrđuju njegov značaj u prevenciji i održavanju zdravlja. Ovaj vitamin je nekako najmanje popularan, u poređenju s drugim vitaminima iz njegove grupe, tj vitaminima rastvorljivim u mastima: A, D i E. Međutim, nova saznanja o vitaminu K ukazuju da je on neopravdano zapostavljen i da je njegov značaj u organizmu mnogo veći nego što se to ranije smatralo.
Postoje dvije vrste vitamina K: K1 i K2.
Vitamin K1 se nalazi u zelenom lisnatom povrću i vazan je za koagulaciju krvi i regulisanje faktora koagulacije u organizmu. Iz hrane ide direktno u jetru. Zbog toga se bebama po rođenju daje vitamin K inekcija da bi se spriječilo ozbiljno krvarenje unutrašnjih organa. Važan je i za sprečavanje kalcifikacije na krvnim sudovima, kao i za sintezu kostiju.
Vitamin K2 se nalazi u crijevnoj flori a sintetišu ga crijevne bakterije, ali se odatle ne može transportovati u krv, te s toga zavisimo od hrane koja ga sadrži, da nam se obezbijedi adekvatan unos. Nalazi se u fermentisanoj hrani kao sto je: sir, kefir, jogurt, puter, kisjeli kupusu i fermentisanom povrću tipa turšije, u pilećoj i junecoj jetri, ćurećem i jagnjećem mesu.
K2 se ne nalazi u jetri kao K1, već u drugim tkivima kao što su kosti i krvni sudovi.
K2 ima veliki značaj u prevenciji gubitka koštanog tkiva jer omogućava sintezu nove kosti i ugradnju elemenata potrebnih za njenu jačinu. Mnoge studije ukazuju na njegov značaj kod osteoporoze. Poznato je da žene u Japanu praktično ne znaju za osteoporozu u poređenju sa ženama sa zapada. One konzumiraju mnogo više algi, zelenog sirovog povrća, a naročito fermentisane sojine proizvode kao što je miso, zatim nato, sve namirnice koje su bogate biološko iskoristljivim vitaminom K.
Vitamin K2 ima značajnu ulogu u prevenciji stvaranja plakova na arterijama, te tako smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Zbog čuvanja krvnih sudova u mozgu, sve više se pominje kao faktor prevencije od Alchajmera i Parkonsonove bolesti, jer doprinosi pojačanoj cirkulaciji i mikrocirkulaciji u mozgu, a time i njegovoj zaštiti od oksidacije i ishemije.
Studije rađene od strane Mejo klinike i National Cancer Instituta ukazuju na njegovu ulogu u prevenciji karcinoma i limfoma, zaključujući da adekvatan unos vitamina K2 smanjuje rizik od karcinoma i smrtnost od kancera za trideset procenata.
Kada se govori o osteopeniji i osteoporozi, odnosno slabljenju jačine kostiju i njihovoj razgradnji, uglavnom se favorizuje kalcijum i njegovo saplementiranje. Tačno je da je kalcijum potreban za jake kosti, ali ako se unosi u organizam u većim količinama, može doći do kalcifikacije krvnih sudova, tj. taloženja kalcijumovih plakova na unutrašnjost krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljavanja i gubitka elastičnosti. Takođe, kalcijum može stvarati pijesak i kamenčiće u žuči i bubrezima, npr. to se dešava u organizmu ako se sa kalcijumom ne unosi i dovoljno magnezijuma i vitamina K, koji drže kalcijum u rastvorenom oblku i ne dozvoljavaju ove procese. S toga je važno unositi ove vitamine i minerale u balansiranom odnosu – koliko i kako, koju vrstu suplemenata – česta su pitanja. U načelu, najbolje je konzumirati namirnice koje sadrže ove nutriente, a priroda je udesila da naš organizam uzme iz hrane onoliko koliko mu je potrebno. U prirodi ovi vitamini i mineraline ne dolaze pojedinačno kao u tabletama i kapsulama, već se nalaze zajedno, funkcionišu u sprezi međusobnoj, pojačavaju svoja dejstva međusobno, u biološki iskoristljivom obliku, za naš organizam lako iskoristljivom, za razliku od sintetičkih izolovanih vitamina i minerala kojima je iskoristljivost mala, a plus postoji i potencijalna opasnost od predoziranja ili pak nedovoljnog unošenja.
Najbolje je ostaviti majci prirodi, koja je sve to harmonično udesila, da u namirnicama ponudi našem organizmu ono što mu treba.
I ne zaboravite da začinite kisjeli kupus maslinovim uljem, jer je vitamin K rastvorljiv u mastima i apsorbovaće se bolje u organizam na taj način. Eto još jednog razloga zašto naš narod salatu od kisjelog kupusa začini uljem, ne samo da je učini ukusnijom već i zdravijom.
Dr Snežana Tomić, homeopata
Add comment