Mreža SZO koja povezuje evropske zdrave gradove primjer je važne mreže koja može mnogo da pomogne u realizaciji okvira Zdravlje 2020. Oko 69 odsto ljudi u evropskom regionu živi u urbanim sredinama, a upravo te sredine pružaju veće mogućnosti za napredovanje pojedinca i porodice. Gradovi mogu biti generatori ekonomskog napretka i promoteri zdravlja kroz veći pristup uslugama, kulturi i rekreaciji. S druge strane, u gradovima se koncentriše i siromaštvo i loše zdravlje. Neke okolnosti života u urbanoj sredini, naročito segregacija i siromaštvo, doprinose i naglašavaju te razlike tako što nameću nesrazmjernu izloženost odgovorima na ekonomsku i socijalnu uskraćenost koji su štetni po zdravlje i društveno nepoželjni.
Gradovi i njihove vlasti mogu da utiču na zdravlje i blagostanje ljudi kroz različite politike i intervencije, uključujući one koje se bave društvenom isljučenošću i podrškom, zdravim i aktivnim načinom života, pitanjima bezbjednosti i životne sredine, uslovima za rad, spremnošću da se odgovori na posljedice klimatskih promjena, izloženošću opasnostima i smetnjama, zdravim urbanizmom i projektovanjem, kao i procesima za učešće i uključivanje građana. Mreža SZO evropskih zdravih gradova upućuje na mnoge primjere dobre prakse širom evropskog regiona SZO i poslužiće kao strateško sredstvo za sprovođenje okvira Zdravlje 2020 na lokalnom nivou.
Regionalna kancelarija SZO za Evropu uspostaviće i održavati djelotvornu saradnju sa svim takvim partnerima i mrežama u regionu i to tako što će se snažno angažovati, pomagati da se poveća koherentnost politika, pružati podatke o zdravlju, organizovati zajednički angažman na nadzoru, doprinositi zajedničkim platformama politike, misijama u svrhe izrade procjena, radionicama i konsultovanju za specifične potrebe, kao i stručnim dijalozima i studijama slučaja.
Odgovornost i postavljeni cljevi
Politička opredijeljenost za ovaj proces sprovođenja suštinski je važna za globalni, regionalni, nacionalni i subnacionalni nivo. Zemlje predlažu postavljanje regionalnih ciljeva kako bi izrazile tu opredijeljenost i kako bi procijenile napredak i promovisale odgovornost. Slijede predlozi glavnih ciljeva koji su dati na razmatranje Regionalnom komitetu SZO za Evropu 2013[1]:
1. Smanjenje prijevremene smrtnosti u Evropi do 2020.
2. Duži životni vijek u Evropi.
3. Smanjenje nejednakosti u Evropi (cilj vezan za društvene determinante zdravlja).
4. Unapređenje blagostanja stanovništva u Evropi.
5. Pokrivenost svih građana zaštitom i “pravo na zdravlje”.
6. Postavljene ciljeve definišu države članice.
Zaključak
Unapređenje zdravlja danas mora da uzme u obzir veliki i složeni opseg determinanti i uticaja na zdravlje, kao i činjenicu da politika mora da reaguje i interveniše na više sektora i nivoa. Okvir Zdravlje 2020 uzima u obzir ovu činjenicu i pokušava da ostvari značajne promjene u pogledu ulaganja u zdravlje, značaja koji se pridaje društvenim determinantama zdravlja, kao i unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti. Treba razviti politike koje podrazumijevaju uključivanje cjelovite vlasti i cjelovitog društva kako bi se na pravi način djelovalo na složene determinante zdravlja u današnjim društvima koja su različita, horizontalno umrežena i koja počivaju na informacijama.
Imamo dovoljno znanja za unapređenje zdravlja i smanjenje nejednakosti. SZO vidi svijet kao mjesto u kome se smanjuju razlike u pogledu ishoda zdravlja; u kome svako ima pristup zdravstvenoj zaštiti; u kome zemlje imaju otporne zdravstvene sisteme koji se baziraju na primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koje može da odgovori očekivanjima i potrebama svog naroda; u kome se dostižu međunarodno dogovoreni ciljevi u zdravstvu, nezarazne bolesti kontrolišu, a zemlje uspijevaju da se izbore za epidemijama bolesti i prirodnim katastrofama.
Okvir Zdravlje 2020 može da pomogne da se svi ovi ciljevi ostvare. On je snažno sredstvo za zajedničko djelovanje u cijelom evropskom regionu SZO uz čiju pomoć se mogu iskoristiti nove mogućnosti za unapređenje zdravlja i blagostanja današnjih i budućih generacija. I, kao što je rekao generalni direktor SZO u predgovoru publikacije Zdravlje 2020:[2] “Svjetska zdravstvena organizacija postoji kako bi pomogla državama članicama da u potpunosti ostvare svoj zdravstveni potencijal pravično i u ime svih svojih građana… Moja vizija je da to bude organizacija koja ostvaruje uticaj, u saradnji sa državama članicama, kroz koordinisane aktivnosti naših nacionalnih i regionalnih kancelarija i sjedišta. Upravo iz ovih razloga najiskrenije pozdravljam novi evropski okvir politike zdravlja, Zdravlje 2020”.
[1]Zacrtani ciljevi, pokazatelji i okvir za praćenje u okviru Zdravlje 2020. Kopenhagen, Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2013. (EUR/RC63/8). Zacrtani ciljevi u okviru Zdravlje 2020. Kopenhagen, Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2013. (EUR/RC63/Conf.Doc./7).
[2] Zdravlje 2020: evropski okvir politike i strategija za 21. vijek. Kopenhagen, Regionalna kancelarija SZO za Evropu, 2013.
Izvor: Baza podataka SZO Evropsko zdravlje za sve.
Autori: Zsuzsanna Jakab, direktorka SZO Regionalne kancelarije za Evropu,
Dr Agis D. Tsouros, direktor Odjeljenja za politiku i upravljanje u oblasti zdravstva i opšte dobrobiti
Add comment