Da bi se postavila rana i brza dijagnoza bolesti, potrebno je uzeti iscrpnu anamnezu koja uključuje i nedavna putovanja, hobije, traume, ujede i ubode insekata i ekspoziciju svježoj i morskoj vodi, prethodne infekcije kože i imuni status pacijenta. Pri postavljanju dijagnoze treba uzeti u obzir četiri glavna klinička znaka – eritem, edem, lokalno povišenu temperaturu kože i bol ili napetost! Lokalni znaci koji ukazuju na ozbiljniju bakterijsku infekciju kože uključuju eritem, edem, bule, hemoragijske lezije, krepitacije, lokalnu disfunkciju i diskoloraciju (od ishemije do tromboze lokalnih krvnih sudova). Sistemske manifestacije, kao hipoten-zija, tahikardija, hipotermija i groznica i izmijenjen mentalni status, uvijek ukazuju na veoma ozbiljnu bakterijsku infekciju kože. Nekrotizirajuće infekcije kože i mekih tkiva generalno su fulminantne, sa tipičnim progresom 24-48 časova i mogu značiti ozbiljnu opasnost po život pacijenta! Laboratorijska ispitivanja bakterijskih infekcija kože i mekih tkiva uključuju bris kože i/ili mekog tkiva na bakterije sa antibiogramom, iglene aspiracije i eventualno hemokulturu. U krvnoj slici se mogu pronaći, u ozbiljnijim slučajevima, povišeni broj leukocita, anemija i trombocitopenija. Pacijenti sa erizipelom mogu imati ubrzanu sedimentaciju, povećan CRP, leukocitozu s neutrofilijom. U slučajevima ozbiljnijih infekcija kože i mekih tkiva, potrebna su i dodatna ispitivanja!
Bakterijske infekcije kože (i mekih tkiva) najčešće se klinički manifestuju kao impetigo, Ecthyma, Erysipelas, Cellulitis, Scarlatina, Folliculitis, Furunculus, Carbunculus, dok se ozbiljnije kliničke slike bakterijskih infekcija kože i mekih tkiva javljaju kao nekrotizujući fasciitis, stretokokna gangrena, stafilokokni sindrom oparene kože (SSSS), stafilokokni toksični šok-sindrom (TSS), gasna gangrena…
Nastaviće se!
Piše: dr Olivera Simić-Kovačević, Spec. dermatovenerolog
Privatna specijalistička ordinacija za kožne i polne bolesti „Dr Kovačević”, Budva
Add comment