Sam pomen riječi kolesterol kod većine ljudi izaziva asocijaciju na nešto što je loše po ljudsko zdravlje. Međutim, holesterol je supstanca veoma važna u našem organizmu, o čemu svjedoči i podatak da ga proizvodi skoro svaka ćelija našeg tijela. Od njega se proizvodi vitamin D, hormoni, zuč, veći dio mozga i nervnog sistema. Bez njega, nemoguć je rast i razvoj, varenje hrane. On je veoma važan antioksidant koji pomaže hvatanju slobodnih radikala, molekula koji bombarduju naše ćelije i uzrokuju prevremeno starenje, bolest, rak. Holesterol je jedan od prirodnih mehanizama odbrane.
U prosjeku, odrastao čovek unese oko 500 mg holesterola dnevno u okviru ishrane. Organizam će sintetisati još oko 2.000 mg dnevno. Ako unosite manje holesterola, organizam će stvoriti više, a ako kroz ishranu unosite više, organizam će ga praviti manje.
Potpuno eliminisanje holesterola iz ishrane neće smanjiti njegovu koncentraciju u krvi. Postavlja se pitanje: ako dijeta ne utiče na nivo holesterola u krvi, šta onda utiče na njegovo smanjenje?
Postoje dva tipa holesterola, jedan dobar, a drugi loš. Onaj dobri (HDL) vezuje se za lipoproteine visoke gustine, a onaj loši (LDL) za lipoproteine niske gustine i izbacuje se putem žuči, za šta je potreban i vitamin C.
Studija rađena prije 20-ak godina podijelila je srednjovječne muškarce u dvije grupe. Jedna grupa hranila se namirnicama bogatim holesterolom, dok je druga bila na ishrani siromašnoj mastima i holesterolom. Obje su dalje bile podijeljene u dva tabora – jedan koji je vježbao (trčanje na oko 1,5 km dnevno) i drugi koji se nije bavio fizičkom aktivnošću. Na kraju studije obje grupe koje su se bavile fizičkom aktivnošću imale su značajno smanjenje holesterola u krvi (dakle, i ona grupa koja se hranila holesterolom), dok je kod obje grupe koje nisu vježbale holesterol i dalje bio visok (čak i kod one grupe koja je bila na dijeti). Zaključak je očigledan, holesterol u ishrani i dijete sa smanjenim unosom holesterola neće mnogo afektirati njegov nivo u krvi, ali će zato čak i umjerena izička aktivnost usloviti njegovo obaranje. Štaviše, fizička aktivnost će povećati dobar holesterol, a smanjiti koncentraciju lošeg. Visok nivo holesterola u krvi uglavnom nastaje usljed tri faktora:
1. Organizam ga proizvodi u velikoj količini
2. Suvišan unos kroz hranu
3. Nedovoljna eliminacija iz organizma.
lako su jaja namirnica na listi za izbjegavanje kod mnogih koji imaju povećan holesterol, to je hrana koja ne podiže holesterol u krvi – ako je spremljena na pravi način. Naime, ako je u procesu pripreme jaja membrana žumanceta prekinuta (kao kod kajgane ili omleta) ono brzo oksidira u loš holesterol. Naprotiv, ako se jaje kuva, sprema rovito, tvrdo kuvano, ili peče „na oko”, žumance će ostati cijelo i neće oksidirati. Holesterol u žumancetu je u svom prirodnom obliku „dobrog holesterola”, što je i logično s obzirom na to da će se iz njega izroditi novi život, tj. pile. Zato ne lišavajte sebe ove namirnice koja je odličan izvor proteina i sadrži mnoge nutrjente koji podržavaju život.
Jedno jaje sadrži oko 250 mg holesterola i pomaže organizmu da ga sam sintetiše u manjoj količini jer ga dobija ishranom.
Najveći problem, kao što studija pokazuje, nije toliko unos kroz ishranu, koliko je problem u njegovoj sintezi i eliminaciji.
Naravno, treba biti umjeren u konzumiranju hrane bogate holesterolom i mastima i zamijeniti ih esencijalnim
mastima kao što su omega-tri masne kisjeline, koje nalazimo u ribi, npr. treba izbaciti transmasne kisjeline, kao što je margarin (sintetska mast za koju čovjek ne posjeduje enzime za razlaganje), a konzumirati omega-tri (sardine, skuša, tunj, losos, orasi, laneno ulje), omega-šest (puter, suncokretovo ulje, kukuruz) i omega-devet kisjeline (maslinovo ulje, avokado, lješnik, kikiriki, badem) esencijalne masne kisjeline, koje su veoma važne za mnoge funkcije u organizmu, uključujući pravilan rad nervnog i imunog sistema, prevenciju srčanih i koronarnih bolesti.
Kad je riječ o eliminaciji lošeg oksidiranog holesterola, ishrana siromašna biljnim vlaknima i celulozom usporiće njegovo izbacivanje. Nasuprot tome, ishrana bogata vlaknima kontroliše holesterol. Toksična forma holesterola izbacuje se u crijeva uz pomoć žuči i vitamina C. Vlakna će vezati za sebe nešto od tog holesterola i izbaciti ga iz tijela, a vitamin C će ga učiniti rastvorljivijim i lakšim za eliminisanje.
Zobene ili ovsene pahuljice, integralne žitarice, a naročito sirovo voće i povrće, sadrže vlakna koja vezuju ne samo holesterol već i druge toksine i eliminišu ih iz crijeva, te tako smanjuju i incidencu raka debelog crijeva. Naravno, za ovaj proces potrebna je i voda u dovoljnoj količini, te je hidriranje organizma veoma važno za pročišćavanje. Pektin iz jabuke odličan je eliminator toksina i holesterola iz crijeva.
Add comment