Ministar zdravlja razgovarao sa novinarima

0
282

U prostorijama Ministarstva zdravlja održana pres konferencija

ministarsegrt1U sali Ministarstva zdravlja, u srijedu 22. aprila, ministar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt razgovarao je sa novinarima o temama iz oblasti zdravstva, ističući da je Ministarstvo spremno na otvorenu saradnju sa svim medijima.

„Od mene kao ministra se traži bolja organizacija i kvalitet usluge da bi pacijenti i građani Crne Gore bili apsolutno zadovoljni. Nažalost, izgleda da se do sada zdravstveni sistem i menadžerstvo u zdravstvenom sistemu pokazalo neadekvatno. Bez obzira na svu finansijsku podršku od strane države kroz definisani budžet i mimo budžeta, kroz grantove i kreditna zaduženja zdravstvenog sistema, nije se uspio dostići kvalitet usluge koji bi ova država željela da ponudi građanima,“ rekao je ministar Šegrt.

Obraćajući se novinarima ministar Šegrt je istakao, da je zdravstveni sistem ogroman i moćan sistem koji radi u korist kvaliteta zdravlja građana Crne Gore. „Zdravstveni sistem Crne Gore čini 7.988 zaposlenih kroz 18 domova zdravlja, sedam opštih bolnica, tri specijalne bolnice, Klinički centar, Zavod za transfuziju, Zavod za hitnu pomoć, Institut za javno zdravlje i Zdravstvenu ustanovu „Montefarm“, podsjetio je ministar.

Govoreći o odnosu države prema zdravstvu, ministar Šegrt je istakao da država želi funkcionalan zdravstveni sistem koji će pružiti kvalitetnu uslugu građanima Crne Gore.

„Država gleda na zdravstvo kao na investiciju, jer je zdravstvo jedan od mehanizama koji omogućava ravnomjeran razvoj Crne Gore. Država želi da podigne nivo kvaliteta zaposlenog kadra u zdravstvu, i da kroz tehnološku opremljenost pruži građanima adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Ulaganje države u znanje je najveća ekonomska ušteda zdravstvenog sistema. To je jedini garant da će građani dobiti kvalitetnu zdravstvenu zaštitu,“ rekao je ministar.

Neadekvatna institucionalna povezanost na svim nivoima je, prema riječima ministra, jedan od trenutnih problema u zdravstvu.

„Kao što je poznato, u Crnoj Gori je urađena reforma primarne zdravstvene zaštite i implementiran je integralni bolnički informacioni sistem na primarnom i sekundarnom nivou. Klinički centar je, nažalost, još uvijek mimo tog sistema. Ako nemate mehanizme kojima možete dnevno da upravljate i kontrolišete administrativni i stručni rad, onda nije čudno da izostavljanje Kliničkog centra iz ovog sistema za posljedicu ima problem sa zakazivanjem pregleda i ogromne gužve u Kliničkom centru. Prepoznato je da su koordinacija i menadžment u zadravstvenom sistemu neadekvatni,“ rekao je ministar Šegrt.

„Ja ne želim da Ministarstvo zdravlja bude hroničar ili istoričar koji će po urađenom poslu i po protoku određenog vremena konstatovati šta se desilo. Ministarstvo mora da ima proaktivnu ulogu i mora da ispravlja sistem u hodu. Očigledno je neefikasno korišćenje tehnoloških i prostornih kapaciteta. Kao posljedica toga javlja se veliki odliv sredstava iz zdravstvenog fonda za liječenje van granica Crne Gore,“ kazao je ministar.

Posljedice svega ovoga su, prema riječima ministra, enormni troškovi za nabavku ljekova.

„Sistem smo koji nekontrolisano i enormno troši na ljekove. Finansije za ovu oblast su u odnosu na prije četiri godine uvećane 100%. Blizu 40 miliona se troši na ljekove,“ upozorio je ministar Šegrt.

Sumirajući iznesene činjenice ministar Šegrt je zaključio da nije čudno što postoji nezadovoljstvo zdravstvenim sistemom u Crnoj Gori.

„Na prvom mjestu nezadovoljni su korisnici usluga, odnosno pacijenti. Zaposleni u zdravstvu su, takođe, nezadovoljni svojim statusom. Država Crna Gora kao organizator sistema mora biti nezadovoljna. Država ne želi da štedi na zdravstvu i želi da uloži koliko je neophodno, ali se za uzvrat moraju postići određeni rezultati,“ rekao je ministar Šegrt.

Ministar je, takođe, istakao da on lično nema namjeru da primijeni „šok terapiju“ za popravljanje stanja u zdravstvu, već će se raditi korak po korak.

„Adekvatan način rješavanja problema zdravstvenog sistema je određivanje prioriteta. Stvaranje normativnih okvira je prvo. Iz tog razloga povučen je Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji nije imao prohodnost u Skupštini već dugo vremena. Taj zakon je dorađen, kao i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Još jedan od prioriteta je smanjivanje administrativnih troškova, prije svega putnih troškova unutar zdravstvenog sistema, troškova liječenja van Crne Gore i kontrola bolovanja. U smislu racionalnog trošenja ljekova Ministarstvo je već preduzelo korake,“ rekao je ministar.

Uspostavljanje dnevne kontrole sistema, ministar je naveo kao ključno za rješavanje problema zdravsvenog sistema, jer nekontrolisan sistem enormno troši, a u upitan je i kvalitet usluga tog sistema.