Mozak traži čašu vode

0
401

a25SA SVAKOM čašom vode koju tokom dana popijemo pomažemo organizmu da bolje radi. Voda čini oko 70 odsto tjelesne težine čovjeka, i osim što učestvuje u metabolizmu, prenosi hranljive materije u ćeliju i otpadne materije metabolizma iz ćelije, omogućava olakšano kretanje, ima važnu ulogu u biohemijskim procesima, cirkulaciji, termoregulaciji. Ipak, sa uzimanjem tečnosti ne treba ni pretjerivati, ali ne treba ni zanemarivati, dovoljno je samo da se ispoštuju dnevne potrebe. Koliko je tijelu tečnosti potrebno, zavisi od mnogih faktora – starosti, pola, klimatskih uslova, fizičke aktivnosti. Da bi u tijelu uvek bilo tečnosti koliko treba, brinu osmoreceptori koji se nalaze u hipotalamusu, dijelu mozga zaduženom za kontrolu endokrinog sistema i autonomnih funkcija.

NEŽELJENE KALORIJE IZ SOKOVA

Voda najbolje gasi žeđ, a ukoliko radije pijete neke druge napitke, trebalo bi da znate da postoje i oni koji izazivaju dehidriranost, i postižu suprotan učinak od željenog. To su alkoholna pića i napitci koja sadrže kofein, kao što je kafa, čaj i koka-kola, jer je potrebno više vode da se oni prerade nego što je unesemo konzumiranjem. Sokovi i napitci za sportiste smanjuju žeđ, ali s njima unosimo i često neželjene kalorije, i zato ih treba uzimati kao užinu. Ovi receptori su osjetljivi na promjenu osmolalnosti (količine rastvorene supstance) plazme. Postoje dvije grupe osmoreceptora i one su smještene u različitim djelovima hipotalamusa, jedna grupa reguliše unos tečnosti, i čim osmolalnost pređe određeni nivo, osjećamo žeđ. Druga grupa reguliše lučenje adiuretskog hormona koji dovodi do zadržavanje vode na nivou bubrega. Ukoliko je osmolalnost visoka (nema dovoljno tečnosti) luči se ovaj hormon i voda se zadržava u organizmu, a ukoliko je osmolalnost niska (ima previše tečnosti), lučenje ovog hormona iz hipofize prestaje, i voda se izmokrava. Osim toga, pijenje vode trenutno prekida lučenje adiuretskog hormona, prije nego što nastane promjena osmolalnosti, vjerovatno tako što se stumulišu receptori u grlu. Receptori za žeđ predstavljaju specijalizovane neurone koji su u stanju da osjete promjenu osmolalnosti (količine rastvorene supstance) u krvi. Kada se to desi ovi receptori šalju signale ka hipofizi, žlijezdi koja koordiniše rad drugih žlijezda. Ukoliko nema dovoljno tečnosti u organizmu hipofiza luči adiuretski hormon i bubreg zadržava vodu, a luči veoma koncentrovanu mokraću i tako izbacuje višak rastvorenih supstanci iz organizma. Druga grupa osmoreceptora šalje signal ka mozgu koji dovodi do osjećaja žeđi. Vodu pijemo da bismo održali cirkulišući volumen, prvenstveno da bi kroz krvne sudove išla dovoljna količina tečnosti, jer kada nema dovoljno tečnosti, krvni sudovi se prazne i pada pritisak. Drugi razlog je da bismo održali osmolalnost, odnosno da bi količina natrijuma i drugih supstanci u krvi i drugim tjelesnim tečnostima bila normalna. Tečnost koja se nalazi u ćelijama i izvan njih ima određenu koncentraciju rastvorenih supstanci i određene karakteristike. Ako ima previše rastvorenih supstanci, tečnost postaje nepovoljna za organizam. Za ljudski organizam je od velikog značaja koncentracija natrijuma. Ako u tečnosti koja se nalazi u ćeliji ima manje natrijuma nego u tečnosti koja je okružuje, voda će, kroz membranu koja ih razdavaja, da krene iz ćelije napolje, jer natrijum ne može da prođe kroz barijeru. Organizam teži da koncentracija natrijuma sa jedne i druge strane membrane bude ista. Kao rezultat toga ćelija će da se smežura. Ako pak u ćeliji ima više natrijuma nego u tečnosti koja je okružuje, natrijum će da upija tečnost, ćelija će da bubri, da se naduva, što je veoma opasno, naročito za mozak. Ako nastane otok mozga, on nema gdje da se širi, počeće da gura strukture odozgo naniže, i ako se pritisne dio gdje prolazi kičmena moždina, u kojoj su centri za disanje, čovjek će da prestane da diše i da umre. A kako i tečnosti u mozgu (krvotok i cerebrospinalna tečnost) imaju određeni volumen, kada se ćelije naduvaju, smanjiće se protok krvi.

ČUVA VITALNOST, USPORAVA STARENJE

Popijte jednu ili dvije čaše vode ujutru, to je odlično za čišćenje tijela. Uzmite vodu između doručka i ručka, kao i između ručka i večere. Prije nego što odete na spavanje, takođe popijte vodu ili nezaslađen čaj. Voda čuva vitalnost, poboljšava kvalitet života, usporava starenje, a utiče i na ljepotu.

Da bi koncentracija rastvorenih supstanci uvijek bila u normali, pijemo vodu i izbacujemo višak. Potrebna količina tečnosti zavisi od fizičke aktivnosti, spoljašnje temperature, kao i drugih faktora koji utiču na gubitak ili uzimanje tečnosti. Ukoliko je osoba zdrava, organizam je u stanju da reguliše potreban unos tečnosti. U principu, potreba za tečnošću je 30 do 40 ml po kilogramu tjelesne težine na dan za odrasle, ali intenzivna fizička aktivnost i visoka temperatura mogu značajno da povećaju potrebu za tečnošću. Dnevne potrebe organizma za vodom su specifične i kod trudnica i majki koje doje.

Starenje smanjuje osjećaj žeđi i povećeva koncentraciju adiuretskog hormona, što čini stare osobe osjetljivijim na poremećaj unosa tečnosti. Pušenje, odnosno nikotin, jak je stimulus za sekreciju adiuretskog hormona. I u jednom i u drugom slučaju receptori za žeđ će signalizirati kada treba posegnuti za čašom vode, ne treba na silu da se pije.

Pretjerani unos tečnosti, naročito poslije velikih fizičkih napora može da bude fatalan. Bubreg ne može da adekvatno izluči tečnost, a adiuretski hormon se ne luči pravilno. Unos prevelike količine tečnosti može da dovede do fatalnog oticanja mozga. U tim situacijama treba uzimati dovoljno tečnosti, ali oko 10 odsto manje od količine izgubljene tečnosti.

prof. dr Miloš Žarković ,spec endokrinolog