Oralna kandidijaza

0
1171

Kandidijaza (lat. candidiasis), monolijaza (monoliasis), sor (soor), u narodu poznata i kao mlečac, mikotična je infekcija koju uzrokuje gljivica Candida albicans, rjeđe Candida tropicalis, Candida glabrata, Candida krusei i Candidi dubliniensis.

Candida albicans je, kod 10-14% zdravih osoba, normalni saprofitni stanovnik probavnog trakta (uključujući i sluznicu usne šupljine), gornjih dijelova disajnog sistema i vagine, a može se naći i na zdravoj koži. Kao dio normalne flore usne šupljine izolovana je kod 50% zdrave populacije, a kod nositelja mobilnih proteza prisutna je u čak do 90% slučajeva. To potvrđuje činjenicu da Candida albicans predstavlja komenzalnu loru, te se ne smije smatrati obligatno patogenom. Postaje patogena onda kada se pojavi uzročnik koji narušava imuni sistem domaćina i omogućava prelaz iz kolonizacije u (oportunističku) infekciju kandidom. To su sljedeći sistemski uzročnici:

•Dugotrajna antibiotska terapija

•Primjena imunosupresiva (kortiko-steroida i citostatika), kontraceptiva i rend­genskog i radijumskog zračenja

•Deficitaran imuni sistem, urođen, ili stečen kao posljedica malignih tumora, leuke­mije, limfoma, SIDE ili slabe uhranjenosti

•Bolesti kao što su dijabetes, hipotireoza, Kušingova bolest, Adisonova bolest, smanjenje i defekt limfocita, smanjenje neutroila i defekt polimorfonukleara

•Povećana koncentracija šećera (dijabetičari, trudnice sa povećanom količinom glikogena u epitelu vaginalne sluznice, kandidijaza kože šaka kod kuvara, pekara, poslastičara i ostalih čiji je rad vezan za „slatki”, vlažni i alkalni medijum).

Lokalni uzročnici oralne kandidijaze su: •Nedovoljna oralna higijena, •Neodgovarajuće zubne proteze i mikrotraume na sluznici,

•Redukovani  mehanizmi ispiranja usne šupljine: ploča zubne proteze kao mehanička prepreka koja jeziku i pljuvačci onemogućava   vršenje   funkcije čišćenja;

dijabetička kserostomija („suvoća usta”) i sl.,

•Upotreba kortizonskih sprejeva kod astmatičara,

•Porozan   materijal   proteze, što omogućava naseljavanje kandide.

S obzirom na anatomsku lokalizaciju, kandidijaza se dijeli na: kandidijazu sluznica (oralna, genitalna i gastrointestinalna), kandidijazu kože i nokata i sistemsku kandidijazu koja je vrlo rijetka pojava.

Kandidijaza novorođenčadi

Kandidijaza genitalne sluznice vrlo je česta pojava kod trudnica i porodilja. Tokom prolaska kroz vaginalni kanal, infekcija se prenosi na novorođenče. Manifestuje se na bilo kojem dijelu sluznice usne šupljine, u vidu bjeličastih naslaga (skramica) koje liče na ugrušak mlijeka. Naslage se ili jednostavno skidaju, pri čemu se nakon nekoliko časova pojave nove, ili se teško skidaju, nakon čega ostaju erodirane crvene površine koje lako krvare a ponekad i ulceriraju. Iz usta se osjeća karakterističan neprijatan zadah.

Žvale (lat. cheilitis angularis)

Kao čest etiološki uzročnik ovog oboljenja, pored Staphylococcus auresa i Streptococcus haemoliticusa, javlja se i Candida albicans. Ona može da se javi i zbog avitaminoze vitamina B. Oboljenje je lokalizovano na uglovima usana, jednostrano ili obostrano, a najčešće se javlja kod osoba koje nose proteze. Manifestuje se najprije eritemom, a zatim bjeličastim naslagama i fisurama koje mogu da krvare prilikom govora i žvakanja.

Terapija

Kada su na prisustvo gljivice pozitivni i klinički nalaz i mikološki bris, liječi se samo manifestna infekcija. Međutim,   antimikotska terapija  može   da   bude   indikovana   i  kada nemamo  ni klinički manifestnu infekciju  niti čekamo  nalaz  brisa,  npr.  u  slučaju  liječenja oralnih  bolesti  antibioticima  i  imunosupre-sivnim sredstvima. Tada očekujemo  jatrogeni poremećaj flore, te je tokom trajanja navedene terapije     potrebno     preventivno     ordinirati antimikotik.

Osnovno  je napraviti detaljnu anamnezu i postaviti pitanje: zbog čega je uslovno patogena  kandida  postala  patogena?  Djelotvoran  tretman  infekcije  i  spriječena  pojava recidiva može se postići jedino  ispravljanjem lokalnih   faktora  i  uticanjem   na   sistemske. Time liječimo i kandidijazu i predisponirajuće stanje.    Ukoliko    se   odlučimo    za   liječenje infekcije   bez   eliminacije   predisponirajućeg faktora, nećemo  preduzeti  adekvatne  terapijske mjere.

Potrebno je spriječiti i reinfekciju: npr. ukoliko se  dijagnostikuje  palatitis  prothetica,    tretiramo i protezu, a ako je riječ o cheilitis angularisu,  antimikotik  se  aplikuje  ne  samo  na uglove usana, već i na cijela usta.

 

Lokalna  (topikalna) terapija  uvijek predstavlja prvu terapiju izbora.

Liječenje  se  sastoji  u  dvosedmičnoj primjeni  antimikotika  Rojazol  gela  (tri puta po jedna   kašika) ili  rastvora Nystatina  (3–4 puta dnevno,  po  30  kapi koje  treba mućkati što duže).

Potrebno   je   vršiti   i   ispiranje   anti-septičkim  rastvorom:  Peridex  (hlor-heksidin glukonat 0.2 %,  P&G) ili heksetidin (Belosept – „Belupo”, „Hexoral”). Heksetidin treba dozirati po 10 ml tri-četiri puta dnevno i mućkati

u    ustima    tokom    jedne    minute.    Ukoliko oboljeli  nosi  proteze,  potrebno  ih  je  preko noći  stavljati  u  dezinficijens.  U  tu  svrhu  se koriste npr. rastvor Acidi Borici   3%, ili blagi rastvor sode bikarbone.

Veoma  jeftino, izuzetno  djelotvorno, a    prilično    slabo    korišćeno     sredstvo    za antimikotsku  obradu  mobilne  proteze  predstavlja  obična  kućna  varakina.  Za  pripremu rastvora  koristi se  5 puta veća količina obične vode u odnosu na količinu varakine (od peto- procentnog    rastvora    koji    kupimo,    razređivanjem   dobijemo   jednoprocentni   rastvor natrijum-hipohlorita).   Nakon    15-minutnog mehaničkog  čišćenja, protezu treba ostaviti u rastvoru,  a  potom  je  najmanje  dvije  minute ispirati u tekućoj vodi.

Kod tvrdokornijih slučajeva otpornih na lokalnu terapiju, ili kod pozitivnog kontrolnog       brisa      i      pozitivne       koprokulture, pristupićemo sistemskoj terapiji kandidijaze:

1.Flukonazol       (Diflucan,       „Pliva”)

kapsule, 50 mg, 1–22 puta tokom 14 dana,

2.Ketokonazol    (Nizoral,    „Janssen”)

tablete, 1 × 200 mg / 7–14 dana,

3.Itrakonazol (Itrac, „Sporanox”) 100

mg / 7–14 dana.

Pojavom    flukonazola,    zbog    velike hepatotoksičnosti,    ketokonazol     je    gotovo uklonjen sa tržišta. Jedna od glavnih prednosti flukonazola  jeste  salivarna  ekskrecija  nakon sistemske  primjene. To  znači  da je ovaj lijek prisutan      u   usnoj   šupljini   u   djelotvornim dozama.   Njegova    je   toksičnost   manja   od drugih  azola, ali se ipak preporučuje    oprez. Stoga  treba kontrolisati  transaminaze  nakon 7–14  dana  trajanja  terapije,  radi  otkrivanja eventualnog hepatotoksičnog dejstva.

 

Piše: dr Eroldina Halilović