[heading size=”7″]Nacionalno udruženje medicinskih sestara i babica Crne Gore aktivno radi na podizanju nivoa obrazovanja medicinskih sestara i babica u Crnoj Gori na svim nivoima[/heading]
Osnovni cilj Nacionalnog udruženja medicinskih sestara i babica Crne Gore (NUMSBCG), na čijem čelu se nalazi Nada Rondović, je unapređenje profesije u svrhu pružanja najviših standarda zdravstvene njege od strane kompetentnih i edukovanih medicinskih sestara i babica. Reforma obrazovnog sistema medicinskih sestara i babica vrši se u skladu sa direktivama Evropske unije, a uz pomoć Norveškog udruženja sestara. Za pružanje stručne pomoći Udruženju sestara i babica Crne Gore Norveško udruženje sestara angažovalo je konsultanta Toma Keighley-a, eksperta za sestrinstvo Evropske unije. -Saradnja između norveškog i crnogorskog zdravstvenog sistema seže u daleku prošlost, jer je veliki broj Norvežana dolazio na ove prostore zbog liječenja hroničnih reumatskih bolesti. Iz toga je proistekla inicijativa jednog Norveškog univerziteta da se radi na usavršavanju zdravstvenih radnika. Moj angažman tiče se procjene rezultata te saradnje. Angažovan sam kao nezavisni savjetnik koji izvještava o neslaganjima sa direktivama Evropske unije. Zahvaljujući tome, u septembru 2007. godine, došlo je do saradnje između Norveškog udruženja sestara i Udruženja medicinskih sestara i babica Crne Gore. U tim preliminarnim razgovorima došlo se do zaključka da je prvi korak koji se mora preduzeti uključivanje sestara i babica Crne Gore u internacionalna udruženja, jer u tom trenutku crnogorske medicinske sestre nijesu bile članice Evropske federacije sestara (EFN) niti Međunarodne organizacije sestara (ICN). Pravni okviri i regulative vezane za medicinske sestre i babice i njihovo usklađivanje sa direktivama Evropske unije, kao i obrazovni sistem i praksa koju one prolaze ukazale su se kao ključne stvari na koje treba obratiti pažnju- navodi naš sagovornik Tom Keighley.
NUMSBCG je zajedno sa Norveškim udruženjem sestara do sada organizovalo jedanaest radionica na temu: „Usklađivanje profesije medicinskih sestara i babica sa standardima EU.“ Na tim radionicama učešće su uzele medicinske sestre Crne Gore i predstavnici raznih ministarstava, a radionice su vodili Per Gotland Kristensen i Tom Keighly.
– Radionice koje sprovodimo imaju za cilj da informišu medicinske sestre o promjenama koje treba izvršiti i načinima unapređivanja njihovog rada u skladu sa evropskim standardima. Trenutno radimo na razvoju nastavnog plana, a moj doprinos tome ogleda se u informacijama u vezi sa dužinom, sadržajem i načinom ostvarivanja nastavnog plana. Zadatak medicinskih sestara je da obezbjede njegovu primjenu u praksi. Godišnje se održe tri radionice sa po otprilike 60 učesnika. U decembru prošle godine održana je TAIEX radionica na kojoj su učestvovali predstavnici svih ministarstva i agencija Crne Gore kao i Univerzitet Crne Gore, što predstavlja ključnu tačku razvoja naše strategije, jer kada imate radionicu finansiranu od strane Evropske komisije, kao što je ova, onda to pokazuje da je progres učinjen. Na posljednjoj održanoj radionici govorilo se o dizajniranju modula obrazovanja koje minimum treba da ima 4600 sati obrazovanja- kaže gospodin Keighly.
– Jedna od stvari koje radimo je i stvaranje internacionalne mreže sestara. Ja radim kao gostujući profesor na Blumberg univerzitetu u Torontu. Danas popodne ću održati online prezentaciju na master programu pomenutog fakulteta na temu politike i liderstva i koristiću Crnu Goru kao primjer, a moje kolege iz Crne Gore biće u mogućnosti da učestvuju u tome- kaže gospodin Keighly.
– Nacionalno udruženje medicinskih sestara i babica Crne Gore uključeno je u proces pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji. Od strane Kancelarije za evropske integracije pozvani smo da učestvujemo u pravljenju okvira za priključivanje Crne Gore Evropskoj uniji. Osim toga, mi intezivno radimo na regulaciji profesije, odnosno na formiranju Komore u skladu sa zakonima Crne Gore- dodaje predsjednica udruženja Nada Rondović.
– Profesija kojom se mi bavimo prepoznata je kao profesija koja najviše može da utiče na zdravlje ljudi, pa samim tim, vlada treba da obrati više pažnje na reformu našeg sistema obrazovanja. Mi sprovodimo 60% usluga u zdravstvu. Sestra je ta koja najviše vremena provodi uz bolesnika i koja se brine za pacijenta i njeguje njegovo zdravlje- nastavlja predsjednica udruženja.
Gospodin Keighly ističe da se mnoge zemlje Centralne Evrope susreću sa problemom početka obavljanja prakse medicinskih sestara. Naime, direktiva Evropske unije zahtjeva minimum deset godina opšteg obrazovanja prije početka prakse. U Crnoj Gori se sa obavljanjem prakse počinje nakon osam do devet godina opšteg obrazovanja, što predstavlja veliku prepreku procesu usklađivanja sa direktivama Evropske unije- dodaje Keighly.
-Veliki problem, ne samo u našoj zemlji, već i u zemljama okruženja je obrazovanje medicinskih sestara. Nakon završetka srednje škole ne stiče se zvanje medicinske sestre, već zvanje zdravstvenog tehničara. Zdravstveni tehničar nije samostalan u sprovođenju zdravstvene njege već radi po nalogu Medicinske sestre. Zvanje medicinska sestra stiče osoba koja završi trogodišnje visoko obrazovanje, a program po kojem je obučena treba da je u skladu sa direktivom i pravnim tekovinama Evropske unije- pojašnjava sestra Nada.
Norveško udruženje sestara finansira odlazak članova Udruženja sestara Crne Gore dva puta godišnje na konferencije Evropske federacije sestara. Na tim konferencijama čuje se dosta korisnih informacija, razmjene se iskustva i prikupi se dosta dokumentacije korisne za dalji rad, navode iz NUMSBCG-a.
– Reformišući sistem obrazovanja medicinskih sestara i babica mijenja se i cjelokupan način opšteg obrazovanja koje predstavlja veliki kamen spoticanja na putu ka evropskim integracijama. Da bi se ta prepreka što bolje i što prije savladala neophodna je podrška i razumjevanje vlade za potrebom edukacije medicinskih sestara i babica. Doktori najviše sarađuju sa medicinskim sestrama, tako da je njihova podrška procesu edukacije sestara više nego neophodna. Jedna od bitnih stvari koju Evropska komisija posmatra i ocjenjuje je i otpor koji se pruža prema promjenama u dominantno ženskoj profesiji i način na koji se doprinosi jednakosti polova- kaže gospodin Tom Keighly.
– Cijeli koncept Evropske unije temelji se na poštenju i govorenju istine. Ovo pominjem, jer će nakon završetka obrazovanja medicinske sestre, doktori i obrazovani ljudi drugih profila biti u mogućnosti da odu u neku od evropskih zemalja na usavršavanje. Osoba zadužena za njihov prijam u zemlji u koju žele da se dalje profesionalno nadograđuju, pozvaće osobu zaduženu za davanje informacija o kandidatima u Crnoj Gori i pitaće dva pitanja. Prva je da li je ta osoba u registru, a drugo da li osoba ima potrebne kvalifikacije. Ako je odgovor na oba pitanja potvrdan, toj osobi će biti omogućeno da se usavršava u inostranstvu. Ukoliko osoba koja daje informacije nije rekla istinu ili je obmanjena od strane kandidata o kome daje informacije to za sobom povlači ogromne pravne posljedice regulisane zakonima Evropske unije. Ovakva vrsta problema karakteristična je za male zemlje u kojima svako svakoga poznaje, pa će samim tim biti izazov i za Crnu Goru da se izbori sa ovim problemom- rekao je gospodin Keighly.
On takođe napominje da mnoge zemlje koje pristupaju Evropskoj uniji misle da će moći da pregovaraju i da za sebe izdejstvuju posebne pogodnosti, to jest da neće morati u svim oblastima da daju maksimalan napor, a jedna od tih oblasti je i oblast medicinskih sestara i babica. Kao primjer on izdvaja Sloveniju i Hrvatsku koje sada imaju velike probleme jer nijesu uredile sistem obrazovanja medicinskih kada i kako je bilo potrebno. Po njegovim riječima direktive Evropske unije se moraju ispuniti, jer u suprotnom, ostale zemlje neće htjeti saradnju sa takvom zemljom.
– Krajnji cilj koji se želi postići je obazovanje medicinskih sestara do nivoa doktora nauka u zdravstvenoj njezi. Po uspostavljanja dijagnoze i prijedloga za dalji tretman od strane ljekara Napredna sestra ( sestre specijalisti,magistri i doktori nauka) njeguju i prate hronične pacijente u skladu sa protokolima rada i kompetencijama usvojenim na nacionalnom nivou.. Na taj način će se znatno smanjiti troškovi zdravstvene zaštite , rasteretiće se ljekarski kadar i omogućiće im se više vremena da posvete liječenju i pacijentu. Većina zemalja je prišla ovom modelu organizacije službe zdravstva gdje je sestrinska profesija prepoznata kao značajna za poboljšanje zdravlja stanovnika- zaključuje gospođa Nada Rondović.
Dodajte komentar