[heading]Često se može čuti da se raspravlja o dvojnoj prirodi vitamina D: javlja se dilema o tome da li je u pitanju vitamin ili hormon. Koji su, uopšte, kvaliteti ove supstance značajni za regulaciju zdravlja organizma? Kakav je njegov uticaj na funkcionisanje organizma? Šta treba imati na umu kada se govori o ovoj značajnoj odrednici dobrog zdravlja?[/heading] U reumatologiji postoje stanja koja su direktno vezana za vitamin D. To su prije svega rahitis, kod mladih osoba, i osteomalacija, kod starijih. Nepobitno je dokazano da nedostatak D vitamina izaziva ova dva oboljenja. Osteoporoza je, takođe, bolest koja se javlja zbog nedostatka ovog vitamina, ali se ne javlja samo zbog toga, on nema baš presudni uticaj. Za nastanak osteoporoze najveći značaj ima nedostatak polnih hormona: kod žena estrogena /menopauza/ a muškaraca testosterona /andropauza/. Vitamin D se dovodi u vezu i sa nastankom drugih stanja, kao što su malignitet, kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, multipla skleroza, reumatoidni artritis i dr., a smatra se da postoji više od 40 bolesti koje su u direktnoj vezi sa nedostatkom vitamina D u smislu povećanja rizika za njihovo nastajanje. Zašto se to događa? Kada vitamin D pređe u hormon on reguliše više od 200 gena i svi ti geni su dio našeg genoma, koji određuje naše zdravlje. Zbog ovog nedostatka javljaju se brojni poremećaji. Zbog nedovoljnosti vitamina D vrlo često se javlja hiperparatireoidizam, slabost mišića, što povećava rizik od pada, fibromialgija i sindrom hroničnog zamora. Mi smo svi u proljeće vrlo umorni, imamo raznorazne bolove u mišićima, a to nije posljedica meteoropatije, već je to najčešće zbog nedostatka vitamina D.
Da li je ovo samo vitamin i da li je samo hormon? Kada kažemo vitamin D, mi mislimo na jednu široku grupu metabolita koji imaju steroidnu strukturu i kojima te strukture dovode do endokrinog djelovanja. One treba da prođu izvjesnu transformaciju. Znači, onaj dio koji je prirodni, koji nije transformisan – to je vitamin, a poslije transformacije, tu strukturu nazivamo hormonom – kalcitriol.
Ako kažemo vitamin D, to ništa ne znači. Uvijek kada govorimo o ovom pojmu treba naglasiti o kom se njegovom obliku radi. Treba znati da postoje dva prirodna D vitamina: vitamin D3 holekalciferol, koji nastaje dejstvom sunca na kožu i vitamin D2, ergokalciferol, koga sadrže pojedine namirnice. Glavni izvor vitamina D u našem organizmu je vitamin D3, nastao djelovanjem Sunca, a samo mali dio, u vidu vitamina D2, unosi se hranom, što je nedovoljno za održavanje normalnog statusa ove supstance u organizmu. Zbog toga se pojedine namirnice obogaćuju vitaminom D3 kako bi se donekle nadoknadio ovaj nedostatak. Putem hrane nije moguće unijeti dovoljne količine vitamina D. Zatim, postoji npr. 25OHD3, kalcidiol, koji je u stvari međuproizvod i nastaje u metabolizmu D vitamina. On je veoma značajan, jer da bismo odredili status vitamina D u organizmu, mi u stvari mjerimo zastupljenost ovog supstrata. Sljedeći pojam je prohormon ili alfakalcidiol, sintetski preparat koji je pred-hormonski proizvod. Postoji, naravno, još mnogo drugih metabolita.
Da bismo razumjeli metabolizam vitamina D, moramo da znamo da u tome učestvuju enzimi 1a hidroksilaza, 25 hidroksilaza i 24 OHD3, koji ima važnu ulogu u izgradnji D hormona i njegovoj razgradnji, kada se stvori previše. Ovaj mehanizam omogućava bezbjednost unosa visokih doza unosa D2 ili D3. Tako npr. pri sunčanju od 10-15 min, stvori se oko 50.000 IU vitamina D3, ali nikada ne dođe do intosikacije i pored enormno visoke doze D3.
Klasičan put sinteze odvija se u bubrezima. Da bi se liječio nedostatak, veoma je važno da se on otkrije na vrijeme. Liječenje se obavlja prirodnim vitaminom D3, vitaminom D2 ili prohormonom – hormon ne dolazi u obzir.
Važno je znati da mehanizam pretvaranja vitamina u hormon zavisi od nedostatka kalcijuma. Ovaj proces se odvija isključivo u bubrezima, za razliku od kalcijum nezavisne sinteze koja sa vrši u nekim drugim tkivima, npr.: ćelije imunološkog sistema, pankreasa, bubrega, zglobne sinovije i dr.
Za razliku od prirodnog procesa transformacije vitamina D3 ili D2, prohormon alfakalcidiol prolazi samo kroz jetru, gdje nastaje D hormon koji se iz alfakalcidola stvara i u kostima. Ovaj put je nezavisan od djelovanja alfa-hidroksilaze, nije zavisan od koncentracije 25OHD3 ne zavisi od koncentracije kalcijuma kao ni od kreatinina. Tu se ogledaju njegove prednosti nad prirodnim D vitaminom.
Insistira se na tome da ovaj vitamin bude prisutan u svakom pristupu liječenju osteoporoze. Treba znati i da kalcijum i vitamin D svuda idu zajedno i jedno bez drugog ne mogu biti funkcionalni. Terapija D vitaminom ima neke preporuke koje nijesu dovoljne u svakodnevnoj praksi. Kada su u pitanju optimalne vrijednosti unosa ovog vitamina poznato je da ljudski genom traži mnogo veće doze nego što mu ih dajemo. Potrebno je dati znatno veću dozu. Kada se D vitamin daje u visokim dozama, moguće je smanjiti i rizik od nastanka karcinoma. Ipak, veoma je važno poštovati preporuku o kontroli nivoa kalcijuma i vitamina D u organizmu.
Dodajte komentar