Postoje različite metode za određivanje količine prisutnosti joda u soli. Ipak, kako je poručeno sa skupa, titracija se smatra najpogodnijom metodom i sve druge metode je potrebno standardizovati u odnosu na titraciju.
– Titracijska metoda je ustvari jodometrijska titracija. Princip metode je oslobađanje joda od soli i titriranje slobodnog joda sa rastvorom tiosulfata koristeći skrob kao indikator. Kod određivanja joda u soli treba naglasiti da se metode određivanja joda u soli razlikuju u zavisnosti da li je so jodirana kalijum jodidom ili kalijuom jodatom. To proizlazi od različitog oksidakcijskog stepena joda u svakom od ova dva jedinjenja. U Makedoniji prije 1999. godine kada je stupio na snagu novi Pravilnik, so je bila jodirana kalijum jodidom, tako da kad smo prešli na kalijum jodat i mi u labaratoriji smo bili jako srećni pošto je metoda određivanja joda od jodata jednostavnija i spasili smo se nekih hemikalija, kao fenol, bromna voda itd. Procedura je sledeća, so se mora dobro ishomogenizovati, uzorak je oko 10 grama kada se radi o sitnoj soli ili 50 grama kada je krupnija so, rastvara se i onda se kisjeli, dodaje se kalijum jodid u višku. Rastvor se čuva na tamnom mjestu desetak minuta i onda se titriše rastvorom natrijum – tiosulfatom u prisustvu skroba kao indikatora. Dodatak sumforne kisjeline oslobađa slobodni jod od jodata u uzorku soli, a višak kalijum jodida koji se dodaje povećava rastvorljivost slobodnog joda koji je prilično teško rastvorljiv u vodi u normalnim uslovima, kazala je Dimitrovska.
Za procjenjivanje količine tj. mikrograma joda u organizmu, takođe su se razvile tehnike i načini putem kojih se ta istraživanja vrše.
– Veliki dio joda koji se unosi u organizam se izlučuje preko urina što znači da je bio-raspoloživost joda visoka. Pošto je direktno određivanje unijetog joda teško i delikatno, kao indikator jodnog statusa organizma koristi se određivanje urinarnog joda. Kao analitički materijal urin je veoma lako dobiti, transportovati i čuvati, bez nekih predostrožnih mjera prilikom transporta, a povezano sa temperaturom i pakovanjem uzoraka. Sa druge strane analize urinarnog joda radi trenirani personal, u dobro opremljenoj labaratoriji, potrebna je unutrašnja i vanjska kontrola kvaliteta, a oprema koja se koristi ponekad zna da bude i skupa. Individualni unos joda, a prema tome i individualna koncentracija joda u urinu varira dnevno, tako da ovi podaci o koncentraciji joda u urinu mogu da se koriste samo za procjenu unosa joda za jednu populaciju. Prema tome, procjena jodnog statusa vrši se na grupi individua ili na jednoj populaciji, a ne individualno. Zato je veoma važno da se testira optimalni broj individualnih uzoraka urina i to najmanje od 50 do 100 u okviru jedne populacije koji su selektovani po slučajnom izboru. Najbolji način istraživanja joda u urinu i ispitivanje populacije je preko medijane, to zato jer je distribucija vrijednosti joda u urinu nehomogena, a granična vrijednost koja se koristi kao indikator jodnog deficita je 100 mikrograma joda na litar. Sve što je ispod 100 znači da postoji jodni deficit. Kada je medijana urinarnog joda ispod 20 mikrograma na litar to je izrazit jodni deficit. Kod trudnica adekvatni jodni unos je kada je medijana urinarnog joda od 150 do 249 mikrograma na litar. Kao uzorak za određivanje joda u urinu može da se koristi jutarnji ili dnevni urin, a sakuplja se u čistim kontejnerima sa poklopcem. Uzorci dvadeset-četvoro časovnog urina se isto tako mogu koristiti u procjeni urinarne ekskrecije, ali su nepraktični prilikom sprovođenja velikih istraživanja ili epidemioloških studija. Ono što se mora paziti je kada se istovremeno sakupljaju uzorci soli i urina – neophodno je uzorke pakovati odvojeno da ne bi došlo do kontaminacije prilikom transporta, objasnila je Dimitrovska.
Zajedničko mišljenje svih učesnika skupa je da postoji potreba da zemlje regiona sarađuju u postizanju što boljih rezultata i po pitanju jodizacije, ali i po pitanju sprječavanja unosa pretjerane količine soli. Takođe, stvaranje uticaja na poboljšavanje legislative, monitoringa i edukacije građana.
Add comment