Sami biramo način starenja

0
220

Spec. dr Marina Delić, sa Instituta „Dr Simo Milošević” u Igalu:  Antiejdžing stil života

 

Osmi sajam medicine bio je i mjesto za priču o tehnikama podmlađivanja. Ovom prilikom spec. estetske antiejdžing medicine i fizikalne medicine dr Marina Delić govorila je o antiejdžing stilu života.

Šta je u stvari starenje ?

Rođenje, sazrijevanje, starenje posle perioda maturacije, pa i sam kraj života, predstavljaju tek faze životnog toka. −  Kad pričamo o antiejdžingu, moramo da kažemo da ekspanzija estetskog antiejdžinga već dugo traje i mnogo stvari je postignuto i postoji. Međutim, ipak u zadnjih dvije decenije sve više se bavimo antiejdžingom kao stilom života −  rekla je u uvodu svog izlaganja dr Delić. Naglašavajući da ljepota ne dolazi izvana, već iznutra i od onoga što nosimo u sebi, dr Delić je ukazala i na percepciju po kojoj ni SZO starenje ne vidi  kao bolest, već samo zdravo starenje posmatra iz perspektive odsutnosti bolesti. Ona u principu razmatra promjene koje se  dešavaju u kontekstu funkcionisanja, jer sve više se govori upravo o funkcionisanju kako na fizičkom, tako i na psihološkom i kognitivnom nivou. Starenje nije bolest, ali je neminovnost. Ona se u javlja različitim oblicima i u različitim stopama.  − Ta različitost je i među pojedincima i unutar pojedinaca i uglavnom ne izaziva simptome starosti. Šta su opšte karakteristike starenja kod sisara ? Ćelijsko i fiziološko propadanje, povećana smrtnost: sa godinama nakon sazrijevanja, povećana mogućnost pojave bolesti, smanjena sposobnost prilagođavanja stresu i oštećena homeostaza organizma – objašnjava dr Delić.

Da li produžen životni vijek znači komfornu starost ?

Iako živimo u vremenu kada je, po svemu sudeći, produžen životni vijek, pa je na snazi i ekspanzija priče o antiejdžingu, posljednje statistike u SAD-u i dr. zemljama pokazuju da ipak zadnje dvije godine ne samo da se zaustavilo to produženje životnog vijeka, već i da ide prema smanjivanju. − Ono što je važno jeste da ljudi žive duže i očekuju da taj život bude i kvalitetan. I medicina, i ekonomija i sve što nam se nudi, napravilo je da produžimo životni vijek, ali sada ljudi od svih nas očekuju da taj životni vijek dostojanstveno žive i u punom obimu – kaže dr Delić.

Normalno starenje definiše se kao vremensko pogoršanje fizioloških funkcija koje su neophodne za preživljavanje i plodnost. Karakteristika starenja u tome je što, za razliku od bolesti starenja (rak, srčane bolesti, hronične nezarazne bolesti) pogađaju sve jedinke, svih vrsta. Na starenje utiču, objašnjava dr Delić, genetika, fiziologija, stil života i socioekonomska situacija. Velika je razlika u dužini i kvalitetu života na raznim kontinentima, u raznim državama, među raznim slojevima društva, puno stvari odlučuje o tome kako ćemo stariti i kada  ćemo stariti. Problemi normalnog starenja su različitost, heterogenost. Ovo, normalno, ne podrazumijeva da je bez rizika. Gerontologija se kao nauka bavi konačnošću života kroz tri aspekta: dugovječnost, starenje, smrt. Ne samo kroz evaluaciju usporavanja, već i kroz individualnu ravan.

Dugovječnost je životni vijek organizma, bilo kojeg. Starenje je progresivna promjena stanja u organizmu koja dovodi do povećanja rizika od bolesti, a time i od smrti. Ono može biti sa oboljenjem i bez oboljenja. Može biti uobičajeno i uspješno. − Kada govorimo o „uspješnom starenju” onda bi tu morao da bude inkorporiran minimalni rizik od bolesti i onesposobljenosti. Uspješan životni vijek, socijalni susreti i održavanjae fizičke i kognitivne funkcije – kaže dr Delić.  Ljekari bi, objašnjava ona dalje, trebalo da upoznaju pacijente sa očekivanim promjenama: promjene u dnevno-noćnoj probavi, ravnoteži, zaboravnost, kao i na to na koji način mogu da izbjegnu potencijalne rizike koji sve to mogu da pogoršaju. − Moramo da im ukažemo da sa porastom godina, i tokom života uopšte, treba smanjivati izloženost i UV zračenjima, da je psihološko blagostanje neprocjenjivo i da je zaista ono ka čemu bi trebalo da težimo, da treba održavati kogniciju cijelog života – sugerisala je dr Delić. Tzv. klatno života podrazumijeva, po njoj, da održavamo svoj kognitivni status, da izbalansiramo prehranu, da je koristimo u cilju optimizacije zdravlja, kao i da budemo fizički aktivni. Od svega ovoga zavisi da li ono ide prema bolesti ili prema zdravlju. Ima stvari na koje ne možemo uticati, ali ima jako mnogo onih na koje možemo.

Gorki plodovi starosti

− Sa starenjem je povećan rizik od hroničnih bolesti, od kognitivnih oštećenja, demencije i artritisa, brzine fizičke aktivnosti, opada tjelesna masa i bazalni metabolizam, smanjuje se gustina kostiju, povećava se rizik od preloma, oštećuje se deticija i propada i dolazi do velikih promjena u digestivnom sistemu koje se odražavaju na probavnu funkciju. Imamo i promjene na koži. Sa starenjem sve manje proizvodimo vitamina D, koji je vrlo važan, ne vitamin, nego hormon. Dolazi do promjene percepcije u ukusu, i nekog osjećaja za slatko, slano, gorko. Mijenja se percepcija za miris, oslabljen je vid, dolazi do artritičnih promjena na šakama, rukama, malim zglobovima. Psihološki faktori su, takođe, veoma značajni i smanjuju se i sve to zajedno jako mnogo utiče na nutritivni status čovjeka u poznim godinama života – navodi dr Delić. Prva važna preporuka s ovim u vezi jeste da se obrati pažnja na zdravu ishranu i unos hrane koji doprinosi smanjenju hroničnih bolesti, kojim se podiže naš imuni sistem, održava probavni trakt, koji je jako važan kao najveći imunološki sistem koji imamo. Optimalna ishrana održava zdravlje kostiju, oralno zdravlje i dr. Drugu važnu preporuku čini očuvanje kognitivne funkcije i mentalnog zdravlja. − Treba da umanjimo gubitak težine, izbjegnemo neuhranjenost i što više unosimo hranljivih materija. Sama pravilna ishrana pomaže oporavku od bolesti. Ovo bi bio neki željeni cilj u poznim godinama – kaže dr Delić.

Još jednu, ne manje značajnu, preporuku čini fizička aktivnost. Čovjek je stvoren da se kreće, radi i misli. − Održavanje mobilnosti, nezavisno od godina života, ravnoteže, balansa i koordinacije prevenira padove i frakture, koje su često vezane sa smrtnim ishodom u starijoj dobi. Ima veliki značaj u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, gojaznosti, čak i kod mnogih karcinoma. Održava zdravlje kostiju, zglobova i gastrointestinalnog trakta, poboljšava mentalno blagostanje, sprečava i smanjuje rizik od depresije i smanjuje rizik od padova kognicije – objasnila je dr Delić.

Pokret i fizička aktivnost dovode do fizičkog blagostanja. Najmanje 5 puta sedmično po 30 minuta fizičke aktivnosti umjerenog intenziteta preporučuje se svakome, čak i ljudima u poznijoj životnoj dobi koji nijesu u optimalnoj fizičkoj formi.

Upozoravajući da je fizička inaktivnost dobila razmjere epidemije u svijetu, iz čega proizilazi epidemija povećane fizičke težine, a dalje i metabolički sindrom, dr Delić je objasnila da se ovaj negativni trend nalazi u podlozi otprilike 21-25% karcinoma dojke i debelog crijeva, u 27% dijabetesa i u otprilike 30% ishemijske bolesti srca.

Cilj antiejdžing filozofije ne treba da bude samo produženje života, nego njoj treba da bude cilj da taj produženi život bude kvalitetan i da ga čovjek na neki način  do kraja ispunjava životom. − Mi bi trebalo da održavamo nekakvu mladost do starosti. Mislim da je tu naša uloga kao ljekara. Naravno, tu neprevaziđenu ulogu ima prevencija, na koju se, nažalost, uvijek najmanje daje, a kad gledamo koliko se daje u kurativu mnogih bolesti do kraja života, onda je to zaista jedan ogroman gubitak – kaže dr Delić. Antiejdžing medicina bi, po njoj, trebalo da se usmjeri na usporavanje procesa starenja na svim nivoima, ne samo na vidljivim znakovima starenja. Trebalo bi da se utiče na ishranu, fizičku aktivnost, blagostanje koje može da doprinese zdravijem starenju.

Nije produženje života jedini cilj, već da se osigura da čovjek živi produktivnije. − Treba da znamo da je životni stil izbor svakog od nas. Ako krenete da živite zdravo već sada, to ne samo da će dodati godine vašem životu, već i život vašim godinama – poručila je dr Delić. Nezaobilazno mjesto u preventivi ima i preventivna estetska antiejdžing medicina, koja bi trebalo najviše da se bavi usporavanjem znakova starenja, u smislu saniranja pojava na koži  i dr. − Kad omogućite zdravo starenje, vi ste u stvari uradili i prevenciju u estetskoj  antiejdžing medicini – zaključila je ona.

 

Anita Đurović