Somatotropni hormon (STH – hormon rasta)

0
413

Mehanizam dejstva IGF je višeznačan i kompleksan. IGF-1 ima sposobnost da stimuliše sintezu DNA i/ili ćelijsku proliferaciju. Takođe, IGF-1 ima  sposobnost da stimuliše različite ćelijske  funkcije, i to, nezavisno od mitoze. Koncentracija IGF-1 ima značajnu ulogu u ispoljavanju dejstva ovog značajnog faktora rasta. Niske vrijednosti IGF-1 u fibroblastima stimulišu preuzimanje aminokisjelina, a visoke koncentracije mogu stimulisati i DNA sintezu. Takođe, visoke vrijenosti IGF-1 u mioblastima stimulišu mitozu, što je daljna potvrda bifazičnog dozno zavisnog efekta IGF-1). IGF svoje biološko dejstvo ostvaruju vezujući se za receptore koji se nalaze na površinskim membranama raznovrsnih ćelija (Slika2). Postoje dvije porodice IGF receptora: tip 1 i tip 2. Preko tipa 1 receptora ostvaruje se mitogeni celularni odgovor ne samo IGF-1, već i IGF-2 i insulina, ali sa efektom vezivanja koji je dozno zavisan. Tako insulin može indukovati DNA sintezu,  ali samo u koncentracijama dovoljno visokim da unakrsno odreaguju i sa insulinskim i sa tip 1 receptorima. Tip 2 receptora je strukturno različit u odnosu na tip 1. Najveći broj receptora za IGF-1 i za IGF-2 otkriva se na nivou hipotalamusa, odnosno eminencije medijane, mjesta sekrecije oslobadjajućih hormona za hormon rasta i somatostatina.

Na nivo IGF-1 i IGF-2 u serumu mogu da utiču brojni faktori: hormon rasta, ishrana, hormonu rasta slični hormoni, insulin, tiroksin, glikokortikoidi, polni steroidi, drugi faktori rasta.

Djelovanje i biološka aktivnost IGF-1 i IGF-2 regulisana je postojanjem porodice od najmanje 6 vezujućih proteina, koji se označavaju kao IGF-BP-1do IGF-BP-6. Moguće je postojanje i drugih vezujućih proteina za IGF. Geni za IGF-BP-1 i IGF-BP-3 locirani su na dugom kraku 7. hromozoma; IGF-BP-2 na kratkom kraku 2. hromozoma, a IGF-BP-4,5,6 na hromozomima 17, 5,12.

 

Prof. dr sci med. Božidar M. Bojović