Postupak kojim hirurg operiše na daljinu, koristeći hightech opremu i predoperativne, kao i slike pacijenta za vreme operacije, naziva se telehirurgija. Uz određenu opremu i kontrolu robotskih sistema, hirurg može da radi sa bilo koje udaljenosti.
Tako je 2001. izvršena prva prekookeanska telehirurška intervencija, poznata po nazivom Projekat Lindberg.Tim hirurga, predvodjen Prof.dr. Žak Mareskom , direktorom Evropskog institute za Telehirurgiju ( Prof.Dr. Jacques Marescaux, director of the European Institute of Telesurgery), i tim indženjera na čelu sa Moži Godosijem iz Francuskog Telekoma (Moji Ghodoussi, project manager at Computer Motions, Inc.; and communication experts from France Télécom) se nalazio u Njujorku, dok je 68 godišnja pacijentkinja bila u Strazburu u Francuskoj. Iako udaljen od pacijenta nekoliko hiljada kilometara, hirurg je mogao da vrši intervenciju holescitektonije (cholecistectomiae ) precizno i pouzdano. Robotski sistem Zeus primao je komande od hirurškog tima i pretvarao ih u pokrete hirurških alata koji su radili na pacijentu. Slike pacijenta, dobijene pomoću digitalne kamere i endoskopa, slale su se medicinskom timu u Njujorku.Sigurnost operacije bila je omogućena minimalnim kašnnjenjem informacija manjim od 150 ms.
Zeus sa tri ruke je nastavak Aesopovih ruku koje su kontrolisale hirurške instrumente. Dodatkom mikrozgloba, Zeusu je omogućeno da drži 28 različitih hirurških instrumenata. Zeus sadrži robotske ruke koje oponašaju standardnu hiruršku opremu i monitor sa slikom operacionog polja. Robot omogućava hirurgu da operiše pacijenta koristeći nešto poput džojstika, što prevodi pokrete ruku hirurga u precizne mikropokrete unutar tela pacijenta. Na primer, pokret hirurga od 1 cm je 1 mm pokreta ruke robota. Zeus, takođe, umanjuje drhtanje ruke, kao i drugi roboti, i znatno uvećava okretnost ruku hirurga.
Najzastupljeniji robot u hirurgiji danas je sistem da Vinci. Četiri glavne komponente su: radna stanica hirurga, robot koji radi na tijelu pacijenta, vrhunski 3D sistem za prikaz slika i specijalni dodatak Endowrist. U sistemu da Vinci hirurg kontroliše robota rukama, a sistem za snimanje nogama.
Ruke robota su te koje direktno dodiruju pacijenta. Robot sadrži dve ili tri ruke za instrumente i jednu za endoskop. Godine 2003. dodata je i četvrta ruka koja obezbeđuje manipulisanje dodatnim instrumentima pri kompleksnim procedurama i otklanja potrebu za medicinskom sestrom.
Endoskopska ruka obezbeđuje unapređene 3D slike. Uvećane real time slike u visokoj rezoluciji, koje pokazuju unutrašnjost pacijenta, obezbeđuju veliku prednost nad klasičnom procedurom. Sistem prikazuje pozicije instrumenata u preko 1000 frejmova u sekundi i filtrira svaku sliku kroz video procesor koji eliminiše pozadinski šum. Endoskop je programiran da reguliše temperaturu tako da se automatski izbegava zamagljivanje tokom operacije. Takođe, omogućeno je brzo smenjivanje slika putem pedale.
Poseban deo, Endowrist, jeste dodatak sa instrumentima koji omogućava još bolje simuliranje ljudskih pokreta. Svaki instrument ima svoju funkciju, a prelaz sa jednog na drugi vrši se jednostavnim i brzim otpuštanjem ručke na svakoj od ruku robota. Uređaj memoriše poziciju ruke robota pre nego što je instrument zamenjen tako da druga, sa novim instrumentom, može da se podesi na tačno istu poziciju kao prva. Instrumenti u rukama robota mogu da rotiraju ceo krug, a hirurg može da kontroliše i snagu pokreta. Obično se ugljendioksid pumpa u telo kroz šupljinu, da bi se napravilo više mesta za pokretanje ruku robota.
High-tech prijatelj hirurga je i Hermes, robotski sistem koji služi za povezivanje svih inteligentnih uređaja u operacionoj sali. To je zapravo centralizovana mrežna platforma kreirana da kontroliše brojne uređaje, kojom upravljaju hirurzi glasom.
BUDUĆNOST TEHNO HIRURGIJE
Internacionalni tim naučnika razvija prvog mikrorobota za upotrebu u medicini, koji će biti širok koliko dve ljudske dlake i moći će da pliva kroz arterije. Veliki izazov nauke je stvaranje mikrorobota koji može da putuje kroz kičmeni kanal. Radi se na uređaju od 250 mikrometara koji treba da prenese slike i isporuči mikroskopske supstance u delove tela koji su van domašaja sadašnje tehnologije. Maleni robot će biti ubačen u tijelo pomoću šprica i, vođen daljinskim upravljačem, plivaće do dijela tijela gde je potrebno da izvrši zahvat. Zatim se vraća do ulaza, gde se izvlači iz tela takođe špricem.
Dizajn mikrorobota zasnovan je građi bakterije ešerihija koli, tj. flagelumu („biču”, organu za kretanje) koju je pokreće. Maleni pokretni sistem imitira bakterijski flagelum i stvara dovoljno snage da nosi uređaj kroz luidno okruženje ljudskog organizma. Flagelum će biti napravljen od ljudske dlake u preliminarnim fazama istraživanja, a kasnije bi naučnici pokušali da koriste vlakno od kevlara. Radi se i na eksploatisanju piezoelektričnih materijala (kristali koji stvaraju električni napon kad se mehanički napregnu).
Roboti budućnosti postaju sve manji (ne mogu se videti okom) i tako ulaze u krvotok i bore se sa, na primer, ćelijama raka. Operacije se prebacuju sa organa na nivo ćelije. Nanoroboti, kada budu napravljeni, izvršiće potpunu revoluciju u medicini. Nanoroboti će biti ubacivani u telo da ispitaju i otklone infekcije i ćelijske promjene. Pomoću molekularnih markera tražiće oboljele ćelije da bih uništili. Dok dosadašnji metodi lečenja raka, kao što je hemoterapija, ubijaju i zdrave ćelije, čime potpuno slabe organizam, nanoroboti će otklanjati samo zloćudne ćelije. Razvoj tehnomedicine kreće se u pravcu koji će omogućiti da pacijent popije pilulu punu senzora od kojih je svaki programiran da traži i ubija kancerogene ćelije u organizmu. Tako bi izlečenje došlo uz proceduru koju pacijent gotovo da ne bi ni osetio, samo bi ubrzo potpuno – ozdravio.
Piše: dr Nikola Fatić, specijalizant vaskularne hirurgije, Centar za vaskularnu i endokrinu hirurgiju KCCG
Add comment