Iako na državni zdravstveni sistem u Srbiji odlazi gotovo šest odsto bruto domaćeg proizvoda, novac se troši neefikasno, pa su pacijenti često primorani da dugo čekaju na medicinske intervencije ili dijagnostiku, zbog čega izlaz sve češće traže u privatnom zdravstvenom osiguranju ili direktno plaćajući usluge u privatnim ambulantama.
Prema poslednjem izdanju Globalnog indeksa zdravstvene sigurnosti za 2021. godinu koje objavljuju Univerzitet Džon Hopkins i Ekonomist impakt, srpsko zdravstvo nalazi se na 59. mestu od ukupno 195 zemalja obuhvaćenih istraživanjem. Međutim, kada se posmatra samo Evropa, Srbija zauzima tek 33. mesto od ukupno 44 države kontinenta.
Po kvalitetu zdravstvenih sistema, ispred je većina zemalja regiona, uključujući Sloveniju, Bugarsku, Mađarsku, Hrvatsku i Rumuniju, dok su iza Srbije ostale Crna Gora i Sjeverna Makedonija, a sa Albanijom su na istom nivou. U cjelini gledano, kvalitet srpskog zdravstva se od 2019. nije promijenio ni nabolje ni nagore, pokazuje ovo istraživanje.
Na slično stanje ukazuju i posljednji dostupni podaci Eurostata za 2019. godinu po kojima pet zemalja u Evropskoj uniji ima lošije zdravstvene rezultate od Srbije mjereno brojem smrti koje su mogle biti spriječene prevencijom ili boljim liječenjem. Podaci za ostale zemlje Evrope nijesu dostupni.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelana Žarković objašnjava da s obzirom na nivo izdvajanja za zdravstvo, zdravstveni ishodi u Srbiji „nijesu sjajni“.
– Za zdravstvene usluge u javnom sektoru država ulaže oko 5,8 odsto BDP-a, odnosno to je novac od naših doprinosa za zdravstveno osiguranje. Pored ovoga, privatna potrošnja, odnosno ono što građani daju „iz svog džepa“ iliti novac koji građani daju privatnom zdravstvenom sektoru iznosi još četiri odsto BDP-a, a odnosi se na odlaske u privatne zdravstvene ustanove, kupovinu ljekova koji nijesu na listi RFZO ili kupovinu usluga koje državni sektor prodaje na tržištu. To su pokazala ranija istraživanja, ali ja verujem da se tih četiri odsto povećalo od korone, jer su tada ljudi više bili usmjereni na privatni zdravstveni sektor. Ako saberemo te procente dobijamo 10 odsto BDP-a što je jako puno imajući u vidu da zdravstveni ishodi nijesu sjajni, a to znači da se novac troši neefikasno – smatra Žarković.
– U Srbiji polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ima oko 250.000 građana, ali ova vrsta osiguranja ima poslednjih godina visok rast. U prošloj godini visina premije je porasla 27 odsto u odnosu na 2020. godinu.
Cijena privatnog zdravstvenog osiguranja zavisi od pola, godina starosti i istorije bolesti kao i od željene visine pokrića. Osiguravajuće kuće nude razne pakete usluga, poput stomatoloških ili patronažnih. Što je paket privatnog zdravstvenog osiguranja veći, odnosno sveobuhvatniji to je skuplja premija.
Građani se sve češće odlučuju i za privatne biohemijske laboratorije i privatne zdravstvene ustanove, jer se u državnim često predugo čeka na određene preglede. To pokazuje i činjenica da je RFZO sastavio pravilnik o listama čekanja koji se ne odnosi samo na pacijente koji čekaju operacije, već i na preglede. Tako recimo postoji lista čekanja za magnetnu rezonancu i kompjuterizovanu tomografiju, ugradnju pejsmejkera, dijagnostičku koronografiju i mnoge druge preglede.
– Trebalo bi uspostaviti neki vid saradnje između državnog i privatnog sektora, jer je privatni značajno narastao poslednjih 30 godina – objasnila je prof. Žarković. Danas.rs
Dodajte komentar