Značaj vitamina B grupe ogroman je. Njihovo prisustvo je neophodno u pravilnom funkcionisanju organizma. B kompleks je dobar za: nervni sistem, zdravu kožu, muskularni tonus, pomaže gastrointestinalnom traktu, daje energiju. Pomaže: kosi, očima, jetri i sluzokoži usta. Učestvuje u metabolizmu ugljeni hidrati-masti-proteini. Svi vitamini B grupe rastvorljivi su u vodi. Stoga se njegove minimalne količine deponuju u organizmu, dok se svaki višak eliminiše putem urina. Vitamini B kompleksa udruženi su u hranjenju i funk¬cionisanju u organizmu. Ako nedostaje jedan član ovog kompleksa, uvijek pored većih doza istog treba nadoknaditi i sve ostale članove kompleksa. Zato aplikacija velikih doza samo jednog člana može da izazove nedostatak drugih vitamina iz grupe. Njihovu apsorpciju u organizmu pomažu: vitamini C, E, kalcijum i fosfor, dok je resorpcija B kompleksa u značajnoj mjeri ugrožena u stanjima stresa, konzumacije velikih količina šećera, kafe, alkohola, nekih lijekova (tableta za spavanje, kontra-ceptivnih pilula), kod infektivnih stanja. Vitamini ove grupe međusobno se razlikuju po hemi-jskom sastavu, a podstiču metabolizam, održavaju zdravlje kože, mišićni tonus, poboljšavaju rad imunog sistema, povoljno utiču na nervni sistem, podstiču diobu ćelija i nastanak crvenih krvnih zrnaca.
Vitamin B1
B1 je vitamin koji se u stručnoj literaturi naziva tijamin ili aneurin. On je prvi izolovani i identifikovani B vitamin zadužen za održavanje zdravog apetita. Od ključne je važnosti u procesima kojima tijelo izdvaja energiju iz ugljenih hidrata. Blagi je diuretik, što ga čini čuvarom bubrega i prostate. Svako tkivo u organizmu sadrži tijamin, a najviše ga ima u srcu, jetri i bubrezima. U namirnicama ga najviše ima u neobrađenim žitaricama, mahunastom povrću, jezgrovitim plodovima i sjemenkama. U većini zemalja preporučena dnevna doza je 1.4 mg. Neka testiranja na ženama koje su uzimale po 50 mg ovog vitamina na dan pokazala su poboljšanje oštrine uma.
Vitamin B2
Vitamin B2 je poznat i kao riboflavin i to je drugi identifikovani vitamin iz tzv. kompleksa B. Poput vitamina B1 i B2, i on je koenzim. Bez njega tijelo ne može da vari i koristi proteine i ugljene hidrate. Kao i vitamin A, on štiti sluzokožu – vlažna tkiva na površini očiju, zidova usana, nosa, grla, vagine i završnog dijela debelog crijeva -, utiče na vid, izgradnju ćelija sluzokože i kože, te crvenih krvnih zrnaca. Nedostatak utiče na promjene u sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, oticanje usana, malokrvnost, crijevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.
Preporučena dnevna doza je 1.4 mg.
U ovu grupu spadaju sljedeći vitamini:
• Biotin (vitamin B7 ilivitamiri H)
• Komalamin (vitamin Bi2)
• Nijacin (vitamin B3)
• Pantotenska kisjelina (vitamin B5)
• Piridoksin (vitamin B6)
• Riboflavin (vitamin B2)
• Tijamin (vitamin Bi)
• Folna kisjelina (vitamin B9).
Vitamin B3
Vitamin B3, poznat i kao nijacin, neophodan je za normalan rast i kao i drugi vitamini grupe B utiče na rad enzima. On je zapravo komponenta enzima koji prenosi kiseonik do tjelesnih tkiva. Stvara zdrav apetit i učestvuje u varenju šećera i masti. On postoji kao preformiran hranljivi sastojak a dobija se od amino-kisjeline triptofana. Preformirani nijacin nalazi se u mesu, dok triptofana ima u mlijeku i mliječnim poizvodima. I žitarice sadrže nešto nijacina, ali ih je teže apsorbovti bez dodatka limete. Preporučena dnevna doza izražava se u ekvivalentnim dozama nijacina (eng. Nyacin Equivalent: NE) i iznosi 60 mg triptofana = 1 mg nijacina = 1 NE.
Vitamin B5
Vitamin B5, poznat i kao pantotenska kisjelina, neophodan je učesnik enzimskih reakcija i omogućava korišćenje ugljenih hidrata i proizvoda steroidne biohemije poput hormona. On, takođe, pomaže oko stabilizacije šećera u krvi, odbrane od infekcije, a štiti i hemoglobin, nerve, mozak, mišiće. Pantotenska kisjelina nalazi se u mesu, ribi, pasulju, cijelim zrnima žitarica i obogaćenim žitaričnim proizvodima.
Dnevna doza ovog vitamina nije zvanično određena.
Vitamin B6
Vitamin B6 je još jedan hranljivi sastojak koji obuhvata više jedinjenja: piridoksin, piridoksal i piridoskamin, poznat i kao adermin. On je komponenta enzima koji razlaže proteine i masti i neophodan je za dobijanje energije i hranljivih sastojaka iz hrane. Ima važnu ulogu u uklanjanju viška homocisteina iz krvi. Najbolji izvori vitamina B6 jesu džigerica, piletina, riba, svinjetina, jagnjetina, mlijeko, jaja, neobrađen pirinač, cijela zrna žitarica, soja, krompir, pasulj, jezgrasti plodovi, sjemenke i tamno-zeleno povrće poput listova repe. Nije otporan na UV zračenja. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivan oblik. Preporučena dnevna doza je 1.2-2 mg. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kisjelina i ponekih amino-kisjelina. Nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenja kože i nervne poremećaje.
Vitamin B7
Vitamin B7, poznat i kao biotin, komponenta je enzima koji prenosi atome kiseonika i ugljenika između ćelija. B7 vam pomaže da stvarate masti i ugljene hidrate i neophodan je za sintezu masnih kisjelina i amino-kisjelina, koje omogućavaju rast. Osim toga, izgleda da sprečava stvaranje masnih naslaga koje mogu ometati pravilan rad jetre i bubrega. Najbolji izvori ovog vitamina jesu džigerica, kvasac, žumance, pasulj.
Dodajte komentar